За нама најтоплија јесен у Србији

Период од 1. септембра до 30. новембра, што је период јесени према климатолошким стандардима, био је за 2,9 степени топлији у односу на просек из периода 1981-2010, док је одступање температре у Београду, износило 3,5 степени.

Када су у питању максималне дневне температуре октобар је био најтоплији у Србији од 1951. Други део октобра био је изузетно топао, тако да је на скоро целој територији забележен топлотни талас који је трајао од 12. до 28. октобра, што је уједно и најдужи октобарски топлотни талас забележен од 1888. године, преноси Б92.

У Београду је било 15 дана са температурама већим од 25 степени, који се у климатологији називају летњим данима, јер су типични за летње месеце. Иначе просечан број оваквих дана за октобар је три.

Новембар ове године био је најтоплији у Србији када су у питању средње дневне температуре, а одступање од вишегодишње средње вредности износило је +5 степени. Такође у већем делу земље то је био и најтоплији новембар када су у питању минималне дневне температуре.

Од 20 најтоплијих новембра у Србији, 11 се догодило после 2000. године. Током већег дела јесени владали су и изузетно сушни услови, тако да је у појединим периодима, на снази била суша која се може окарактерисати као екстремна.

Поред топлог времена, октобар и новембар остаће упамћени и по лошем квалитету ваздуха, наводи се на сајту klima101.rs. и указује да су квалитет ваздуха и климатске промене, односно глобално загревање, две стране једне исте медаље. Оба проблема су на првом месту последица сагоревања угља, нафте и гаса.

Како је 2019. већ при крају, до сада прикупљени подаци из свих делова света показују да ће глобално 2019. бити друга најтоплија година од када постоје организована инструментална мерења. Такође ова година ће бити пета за редом која ће имати одступање просечне глобалне температуре веће од 1 степен, у односу на период са краја деветнаестог века.

За нама је иначе најтоплији петогодишњи период, а према најавама Светске метеоролошке организације и најтоплија деценија. Гледано на дужим геолошким скалама, овако велико одступање, апсолутно излази из оквира климатских услова који су владали на Земљи хиљадама година у назад.

Све ово недвосмислено указује да је емитовање угљен-диоксида главни кривац за промену климе и да смо све ближи граници од 2 °Ц која је Париским споразумом, који су потписале све земље света, дефинисана као граница које не сме бити пређена.

Учестало пробијање топлих рекорда и изостанак хладних обележило је и 2019. До 15. новембра ове године, када су у питању месечне температуре, на локацијама широм света постављено је 111 топлих рекорда и нула хладних. Овакав тренд биће настављен и у будућности, уколико фосилна горива остану основни извор енергије, указује се у тексту.