ЗА КАТАСТАР ЗАГАЂИВАЧА Природно-математички факултет у Новом Саду ИСТРАЖИО: Ево која количина ОТПАДА заврши у Дунаву

Зато се загађење вода котира високо на лествици проблема са којима се животна средина суочава и који може имати несагледиве последице по живи свет, а као један од главних извора загађења се, између осталог, наводе отпадне воде. И Србија се суочава са овим видом загађења, али, у Новом Саду би ствари требале да се помере с места, односно да у скоријој будућности град добије постројење за пречишћавање отпадних вода, с обзиром на то да је тај систем један од начина смањења количине штетних материја које се испуштају у Дунав.

С тим у вези, тим стручњака на Природно – математичком факултету у Новом Саду годинама реализује пројекте који су prеthodili процесима пројектовања постројења за пречишћавање отпадних вода, а како је за „Дневник” објаснила проф. др Весна Пешић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, за пројектовање тог система битно је prеthodno добро утврдити квалитет и количину отпадне воде, односно њених специфичних загађујућих материја, њихов хемијски састав... Све ово је неопходно, како би пројектовано постројење ефикасно уклањало загађујуће материје које до њега стигну, по тачно дефинисаним параметрима.

Реализовали су неколико пројеката, а у току је и онај који се тиче прикупљања и анализе података о индустријским отпадним водама канализационог слива града Новог Сада, са посебним освртом на специфичне загађујуће материје.

– Још од осамдесетих и деведесетих година на ПМФ-у су се спроводила истраживања у вези отпадних вода, а доста пројеката је било на тему израде катастра загађивача, на чему је и даље, између осталог, фокус. У међувремену смо израдили катастар загађивача за неке општине, и тако смо решили да се бази- рамо и на истраживања у Новом Саду, с обзиром на то да је количина отпадних вода које настају у граду велика, преко 100.000 м3/дан, и да оне представљају значајан проблем за сам Дунав, као реципијент и животну средину.

На овим пројектима, осим са Градском управом за заштиту животне средине, сарадња факултета остварена је и са ЈКП „Водовод и канализација” у Новом Саду, с обзиром на то да је оно надлежно предузеће које ће у будућности управљати постројењем за пречишћавање.

– У оквиру пројекта из 2021. успоставили смо један регистар загађивача, којих има заиста много у Новом Саду - више од петих је прикључено на канализациони систем. Наш посао је био да сакупљамо опште податке о корисницима канализације, њиховом положају на сливу и количини отпадних вода, делатностима. За ефикасан рад постројења за пречишћавање отпадних вода су веома битни подаци о свим отпадним водама које потичу не само од становништва, већ и од индустрије, као и малих занатских радионица којих има много у граду, затим  аутоперионица, аутосервиса, хемијских и биохемијских лабораторија, штампарија... Нашим истраживањем смо указали на могућност постојања специфичних загађујућих материја у отпадним водама, а у зависности од врсте делатности којом се баве – прича наша саговорница.

Пројекат који је у току надовезује се на онај из 2021. године. Сада су одабрали 20 загађивача, што мањих, што већих, из различитих делатности, а које су prеthodno идентификовали да постоје на сливу. Стручњаци су били на терену, обишли су одабране загађиваче, а професорица Весна Пешић каже да посао није био нимало лак, јер нису увек наилазили на сарадњу запослених. Од њих су прикупљали све неопходне податке који чине катастар загађивача.

– Неопходно је урадити анализе њихових отпадних вода са посебним освртом на специфичне загађујуће материје. Оне зависе од врсте производне делатности самог загађивача, те ако је у питању прехрамбена индустрија, у отпадним водама се не очекују опасне и штетне материје или друга токсична једињења, већ оне обично садрже органску материју и нутријенте – наводи проф. др Весна Пешић. – С друге стране, отпадне воде металопрерађивачке или хемијске индустрије могу садржати токсичне загађујуће материје (тешки метали,  хемикалије…). Мањих загађивача је бројчано више, они понаособ продукују мање количине отпадних вода, но свакако, посматрајући их скупа, нису безначајни. У самом граду имамо већи број бензинских пумпи, чије отпадне воде карактерише садржај минералних уља или испарљивих органских компоненти (бензен, толуен, етилбензен, ксилен), као специфичних загађујућих материја. Донек- ле је сличан састав загађујућих материја и у отпадним водама које производе аутосервиси и аутоперионице, док су за хемијске чистионе карактеристичне посебне загађујуће материје, које могу потицати из примењених средстава за чишћење, затим штампарије, у чијим отпадним водама могу бити присутне боје, неки метали. Такође, имамо и знатан број хемијских лабораторија и института, медицинских установа, у којима се користи различит спектар хемикалија, а које се онда потенцијално могу наћи и у отпадним водама, тј. доспети у канализациони систем. Наравно, за тачну карактеризацију отпадних вода неопходна су мерења и количине и квалитета појединих отпадних вода .

Циљ је успостављање информационог система  који ће објединити све подат- ке из катастра загађивача, од општих података, описа производње, режима рада, коришћења ресурса, складиштењу хемикалија, настанку отпадних вода, врсте и количине отпадних вода, врсте њиховог третмана, до података о отпаду, његовој количини и начину одлагања.

Ивана Бакмаз