Вране нису опасне, дошле да презиме као и зебе, чешљугари...
БЕОГРАД: У потрази за храном поједине северне птице полако пристижу у наше крајеве да презиме, а међу њима су и вране из врсте гачац које су недавно у великом јату од неколико хиљада птица дошле у долину Велике Мораве код Јагодине и и код неких грађана изазвало нелагоду и страх.
Представник Друштва за проучавање и заштиту птица Слободан Кнежевић каже да грађане њихова појава не треба да забрињава, јер, објашњава, грачци по својој природи нису агресивна врста, нити у овом периоду могу да наштете било којој пољопривредној култури.
Та врста врана живи у већим колонијама, и у овом периоду године дешава се да популација из северне Европе проналази храну у нашој земљи и придружује се домаћим јатима. Због тога та јата могу некада бројати и више хиљада јединки, рекао је Кнежевић.
Наиме, тако велики број гачаца могао би да има позитивну улогу у заштити животне средине, каже Кнежевић, јер су, објашњава, гачи сваштоједи и бесплатно за нас "рециклирају" велику количину органског отпада која заврши у природи.
Можда немамо развијену индустрију за рециклирање отпада, али имамо срећу да та врста птице и даље у значајним бројкама долази у наше крајеве и успевају да рециклирају наш органски отпад,како не би остао глодарима, као што су пацови, који су често преносиоци опасних болести по људе, наводи Кнежевић.
Осим врана, каже он, у Србији ће ове године презимити и друге птице, као што су северне зебе, обичне зебе, чешљугари, зелентарке, зимовке, односно све оне врсте које се у наступајућем хладном периоду спуштају у ниже пределе како би пронашле храну.
Многи можда не знају, али бројним врстама птица је храна основни мотив зашто се уопште селе, не толико зима па да не могу да издрже хладноћу, објаснио је Кнежевић.
Занимљиво је, наводи он, да ће се и неке птице, које ми знамо као птице селице, задржати нешто дуже у нашој земљи због михољског лета, а можда и овде провести целу зиму.
Није реткост да се и неке типичне селице, на пример роде, задрже код нас и током читаве зиме, будући да храну проналазе на депонијама и успеју да презиме зиму, наводи Кнежевић.
Доброта Београђана који често одлазе на реке да хране лабудове, не само да је привукла велики број лабудова у наше крајеве, већ је успела и да их задржи током читаве зиме, каже Кнежевић.
Међутим, осим лабудова, ту су и друге врсте, ћубаста патка или риђоглава патка, које одлучују да презиме на Дунаву и Сави.
Дунав и Сава су велике реке, а током зиме ретко када долази до њиховог комплетног замрзавања, зато су птицама извор хране, али и безбедности, јер је на Ушћу забрањено пуцати на птице, тако да се оне ту осећају безбедно много више него у другим деловима река, закључио је Кнежевић.
