Vrane nisu opasne, došle da prezime kao i zebe, češljugari...
BEOGRAD: U potrazi za hranom pojedine severne ptice polako pristižu u naše krajeve da prezime, a među njima su i vrane iz vrste gačac koje su nedavno u velikom jatu od nekoliko hiljada ptica došle u dolinu Velike Morave kod Jagodine i i kod nekih građana izazvalo nelagodu i strah.
Predstavnik Društva za proučavanje i zaštitu ptica Slobodan Knežević kaže da građane njihova pojava ne treba da zabrinjava, jer, objašnjava, gračci po svojoj prirodi nisu agresivna vrsta, niti u ovom periodu mogu da naštete bilo kojoj poljoprivrednoj kulturi.
Ta vrsta vrana živi u većim kolonijama, i u ovom periodu godine dešava se da populacija iz severne Evrope pronalazi hranu u našoj zemlji i pridružuje se domaćim jatima. Zbog toga ta jata mogu nekada brojati i više hiljada jedinki, rekao je Knežević.
Naime, tako veliki broj gačaca mogao bi da ima pozitivnu ulogu u zaštiti životne sredine, kaže Knežević, jer su, objašnjava, gači svaštojedi i besplatno za nas "recikliraju" veliku količinu organskog otpada koja završi u prirodi.
Možda nemamo razvijenu industriju za recikliranje otpada, ali imamo sreću da ta vrsta ptice i dalje u značajnim brojkama dolazi u naše krajeve i uspevaju da recikliraju naš organski otpad,kako ne bi ostao glodarima, kao što su pacovi, koji su često prenosioci opasnih bolesti po ljude, navodi Knežević.
Osim vrana, kaže on, u Srbiji će ove godine prezimiti i druge ptice, kao što su severne zebe, obične zebe, češljugari, zelentarke, zimovke, odnosno sve one vrste koje se u nastupajućem hladnom periodu spuštaju u niže predele kako bi pronašle hranu.
Mnogi možda ne znaju, ali brojnim vrstama ptica je hrana osnovni motiv zašto se uopšte sele, ne toliko zima pa da ne mogu da izdrže hladnoću, objasnio je Knežević.
Zanimljivo je, navodi on, da će se i neke ptice, koje mi znamo kao ptice selice, zadržati nešto duže u našoj zemlji zbog miholjskog leta, a možda i ovde provesti celu zimu.
Nije retkost da se i neke tipične selice, na primer rode, zadrže kod nas i tokom čitave zime, budući da hranu pronalaze na deponijama i uspeju da prezime zimu, navodi Knežević.
Dobrota Beograđana koji često odlaze na reke da hrane labudove, ne samo da je privukla veliki broj labudova u naše krajeve, već je uspela i da ih zadrži tokom čitave zime, kaže Knežević.
Međutim, osim labudova, tu su i druge vrste, ćubasta patka ili riđoglava patka, koje odlučuju da prezime na Dunavu i Savi.
Dunav i Sava su velike reke, a tokom zime retko kada dolazi do njihovog kompletnog zamrzavanja, zato su pticama izvor hrane, ali i bezbednosti, jer je na Ušću zabranjeno pucati na ptice, tako da se one tu osećaju bezbedno mnogo više nego u drugim delovima reka, zaključio je Knežević.
