ВОЛИМ МОЈЕ КРАВИЦЕ, А ПОНЕКА КИНТИЦА ПАДНЕ У ЏЕП Чобанин Љубенко са планине Златар је пензионер али не одустаје од сезонског посла и чобанске зараде, млади од тога беже ко ђаво од крста (ФОТО)
НОВА ВАРОШ: Потрага за сезонском рандом снагом све је тежа, потреба већа, а све чешће су на таквим радним местима и пензионери. Дневнице на појединим пољопривредним пословима су чак и изнад 50 евра
У селу Радијевићи подно Златара Љубенко Шапоњић у седмој деценији живота ради као чобанин на свом пашњаку, чувајући десет крава, и како каже осећа се као сезонски радник, а његова дневница се мери белим мрсом.
- Одувек сам волео село, још док сам био запослен, редовно сам долазио на имање и радио послове који су неопходни на мом имању. Сада, када сам у пензији, ја не напуштам село, волим ово што радим, волим ове моје кравице, понека кинтица падне у џеп, мало сира, мало кајмака, по неко теленце и то све није лосе. Међутим, морам да признам, да на летовање не идем, јер немам коме да оставим краве. На свом пашњаку имам десет крава, а чуо сам да су добре дневнице у појединим селима западне Србије који имају више крава, а за 1000 евра би ја ишао да чувам месечно, продао би хове моје краве. Овде стоку не чувам сам имам И помоћника пса који ме слуша, његова дневница је добар оброк”, рекао је за РИНУ Љубенко Шапоњић.
Овај чобанин са обронака Златара истиче да је његово време од свитања до сумрака, а када је то потребно ради и трећу смену.
- Моје радно време је изјутра од пет сати, па до вечери, негде до девет, али кад почну краве да се теле, онда радим и преко целе ноћи, али то не бива стално, већ само у време тељења, углавном зими. Иначе, док чувам краве узмем нешто да прочитам, а некада су најначитанији и најмудрији људи били чобани”, појаснио је Љубенко.
Он је нагласио да је све мање људи који долазе да раде сезонске послове, посебно, како је истакао млади.
- Они неће да раде сезонске послове, не виде себе, не виде перспективу. Ми сада имамо асфалтни пут, добру инфраструктуру, то је требало да буде завршено још седамдсетих година прошлог века да би млади остали, међутим сада је добро. Некада је овде било беспуће, пешачио сам шест километара некада до Акмачића, па аутобусом до Нове Вароши. Сада је добро, ја иако имам 69 година чувам краве, волим их И чувам као малу децу”, закључио је Љубенко.
РИНА
