Војвођанска школа интеркултурализма у Темерину

Програм се спроводи уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, а замишљен је као рад са ученицима средњих школа у читавој Војводини. Прва Војвођанска школа интеркултурализма организована је у темеринској средњој школи „Лукијан Мушицки“ с по пет полазника ученика завршних разреда српске и мађарске националности.

Њима се прикључило још петоро ђака русинске националности из Новог Сада. Група је, током неколико недеља програма, похађала специфичне радионице и тренинге.

Показало се да ученици Срби и Мађари, чак и када су им учинионице једна до друге, никада нису међусобно комуницирали! Поражавајућа је чињеница да је најчешћи одговор на питање зашто је то тако – Немамо шта да тражимо у другој групи. Немамо иста места за изласке, не слушамо исту музику…. Временом, како је подозрење, услед дружења с непознатим другарима, попуштало, искристалисало се стидљив, али јасан одговор да је главни узрок баријери непознавање српског и мађарског језика. С Русинима из групе то није случај, ђаци се друже с осталима и много лакше успостављају комуникацију.

Зашто баш Темерин? Зато што је ово место показатељ, својеврсни лакмус папир, за стање међунационалних односа у Војводини. Ако је у Темерину све у реду, и у Војводини је тако, каже идејни творац Војвођанске школе интеркултурализма, први човек Центра за развој цивилног друштва Снежана Илић.

Шале су релаксирале међусобне односе свих ученика, амбијент је постао врло пријатан, почела је комуникација, смех…!

Неке игре су довеле до тога да су се, по речима самим ђака, они почели осећати, многи по први пут, равноправно и недискриминисано. У једној од успешних релаксирајућих радионица Срби су покушали да читају текст на мађарском језику, а Мађари су се први пут срели с русинском ћирилицом.

Она наводи да је њена невладина организација у истраживању током 2012. утврдила да у Војводини велики утицај на младе имају десничарске организације као што су: Национални строј, Образ, Стреласти крстови, Покрет Жупанија 64…

Управо зато смо у школи “Лукијан Мушицки” с три групе младих, који су мађарске, српске и русинске националности, из Темерина, Руског Крстура и Ђурђева, одлуèили да кроз рад са средњошколцима покушамо да сагледамо данашњи амбијент у коме одрастају. Резултати нису ни мало идилични, али упоређујући атмосферу у првим данима школе са оном на крају радионица, предавања и дружења, знамо и тврдимо да има наде да се све може померати ка добром. То су нам деца рекла и показала, износи госпођа Илић.

Током школе је изашло на видело да млади људи с 18 година још увек немају ни основног знања о људским правима, као ни о правима националних мањина. У изнетим ставовима по многим темама, које су биле предмет предавања и радионица, ставови уèеника су се кретали од изразито конзервативних до нешто либералнијих.

Осим предавања и радионица, ђаци су посетили и активно учествовали у раду више институција културе, посетили Новосадско позориште, обишли „своје” и „њихове” цркве, као и Синагогу.

Б. Опрановић