У СШ “Лукијан Мушицки” у Темерину ускоро прве лекције о војвођанском интеркултурализму
Шта је све потребно да би се истински комуницирало, како се може унапредити комуникација између различитих националних заједница, на који начин ћутљиво сучељавање, које стоји између различиих етничких група, променити и довести до упознавања, признавања и прихватања, само су нека од питања на која ће, сва је прилика, одговорити програм под називом “Војвођанска школа интеркултурализма”, чији се почетак очекује у марту.
Програм Центра за развој цивилног друштва, који се спроводи уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, замишљен је кроз рад с ученицима средњих школа у Војводини.
Прва Војвођанска школа интеркултурализма биће организована у Средњој школи “Лукијан Мушицки” у Темерину са по пет полазница - ученица завршних разреда српске и мађарске националности. Њима ће се прикључити још петоро ђака русинске националности из Новог Сада. Група ће, током четири дана програма, похађати специфичне радионице и тренинге. У оквиру тога, два дана биће посвећено посетама и активном учествовању ђака у раду више институција културе, као и верских установа. Про место и уједно и пва лекција из интеркултуралности, која ће ученицима пружити многе одговоре на евентуалне дилеме, усмерити и унапредити њихова промишљања биће Новосадско позориште (Ујвидеки сзинхаз). Радионице ће Мирослав Кевежди и Ева Вукашиновић.
„Рад с младима је најважнији елемент у превенцији радикализације и насилног екстремизма. Млади најбоље знају како“, изнела је на јучерашњој конферецији за медије у независном друштву новинара Војводине, представница Мисије ОЕБС у Сбији Валери Пери.
„Уверени смо да ће Школа војвођанског интеркултурализма пружити младим људима преко потребно образовање као и прилику да стекну вештине критичког мишљења и медијске писмености, што ће помоћи да их одврати од антисоцијалног понашања. Читав пројекат показаће и на који начин зајхеднице могу да постану отпорније на насиље и екстремизам“, додала је Пери.
Мирослав Кевежди изнео је, између осталог, да је интеркултурални дијалог преко потрбан на нивоу шире заједнице, а тај дијалог је све потребнији у оквиру европске заједнице, где је проток становништва различитих националних заједница и култура све већи.
„Сусрет различитости води интеркултуралним неспоразумима и шоку. Морамо да научимо да се опрезније и стрпљивије односимо према другима, а то подразумева развијање одређених знања, вештина и ставова“, рекао је Кевежди.
Б. Опрановић