Вирус убрзао увођење телемедицине
БЕОГРАД: Појава вируса корона у нашој земљи од 7. марта прошле године приморала је здравствени систем да ради на два колосека, на лечењу ковид и нон ковид пацијената, због чега је тај систем више од 20 месеци пренапрегнут, али је, с друге стране, појава вируса убрзала увођење телемедицине што је помогло да пацијенти или лекари због медицинске информације не прелазе километре, речено је на панелу “Здравствени систем након пандемије” у оквиру Београдског економског форума.
Директор Клиничког центра Војводина Едита Стокић истакла је да у тој здравственој институцији од 7. марта прошле године до данас ниједан дан није започео без извештаја о броју ковид позитивних пацијената и додала да су од тада сваког дана имали ковид позитивне.
Она наводи да је у почетку, када број пацијената није био висок, КЦВ успевао да издржи удар короне, али да је с порастом броја пацијената био принуђен да мобилише додатне просторне и људске ресурсе како би пружили адекватну здравствену заштиту оболелима од короне.
Истовремено смо радили и на другом колосеку, односно лечили нон ковид пацијенте. Тако да се за ових више од 20 месеци, када смо имали нултог пацијента, КЦВ брзо адаптирао на повећање броја пацијената и стварање ковид јединица, рекла је Стокић.
Истакла је да се тренутно око 60 пацијената налази на механичкој вентилацији у КЦВ, док је у ковид болници хоспитализовано више од 500 пацијената.
Замислите колики је то напор за здравствени систем када желите да лечите ковид пацијенте, а да не запоставите нон ковид пацијенте. КЦВ није ни у једном тренутку посустао и није смањио број операција, покушавамо да радимо на два колосека, а то је заиста тешко јер су здравствени радници уморни и преоптерећени, истакла је Стокић.
Указала је да је ковид донео и неке предности, тачније убрзао је примену савремене медицине, телемедицине, додајући да су захваљујући новим технологијама у области медицине током короне заштићени дијабетичари који нису морали да долазе на прегледе, већ су комуникацију са дијабетологом имали онлајн.
Докторка са Института за онкологију и радиологију Србије Ивана Божовић Спасојевић навела је да су током пандемије и они морали да примају додатне пацијенте из регионалних центара који су ушли у ковид систем.
Ми смо се добро организовали, лечење пацијента није трпело, казала је Божовић Спасојевић.
И она је нагласила да је ковид донео и неке добре ствари здравственом систему, а то је коришћење телемедицине, која је учтедела време и простор.
Објаснила је да су поједини онколози повремено одлазили и у регионалне центре како би пацијентима дали експертизу, те навела је да им је на пример за Кладово било потребно 10 сати вожње и пет сати интензивног рада, док је телемединицина омогућила да се сада то обави видео позивима.
На видео конференцијама пацијент је физички присутан, доктор има све његове дијагностике, процедуре који су потребни да пацијент добије важну медицинску информацију, рекла је Божовић Спасојевић.
Директор Белмедика Јасмина Кнежевић говорила је о томе како се приватни сектор снашао у време пандемије вируса корона и оценила да се он брже адаптирао на новонастале околности од јавног сектора.
Мислим да је приватни сектор, иако није био препознат од дрзаве у неком активном смислу, дао велики допринос општем здрављу и бољитку у време читаве кризе, током које смо показали да смо заједно, и државни и приватни сектор, рекла је Кнежевић.
Додала је да је приватни сектор успео да направи добре ковид амбуланте без болничких капацитета, а који су, каже, допринели томе да поједине јавне амбуланте растерете.
Кнежевић је навела да је приватни здравствени сектор имао и добре лабораторије и истакла да јој је жао што нису добиле прилику да раде и ПЦР тестове.
То је нешто што је остало као болна тема о којој ће се можда причати, навела је Кнежевић.
Она је позвала све да се вакцинишу и додала да ми каснимо са вакцинацијом, јер вирус брже мутира него што се ми вакцинишемо.
