ВИДОВДАН Шта је мит, а шта истина о догађају из 1389?
БЕОГРАД: Данас је Видовдан, дан када се многи сећају страдања српске војске и кнеза Лазара Хребељановића у Косовској битки 1389, а историчар Дејан Ристић наводи да је то погрешно, јер се та битка заправо одгирала 15. јуна и указује на друге историјски значајне догађаје на овај дан.
Међу њима, Ристић издваја Сарајевски атентат 1914. године, Версајски мир 1919, Видовдански устав 1921. и изручење бившег југословенског председника Слободана Милошевића Хашком Трибуналу 2001. године.
Ристић је за ТВ Прва рекао да је изручење Милошевића на Видовдан била случајност јер је то био последњи рок, а српске власти су, како је навео, на сваки начин покушавале да избегну да он буде изручен.
Он, такође, напомиње да Срби већ 100 година обележавају годишњицу Косовске битке на погрешан дан, 28. јуна, истичући да се она догодила 15. јуна 1389. на Газиместану, када су се сукобиле српска коалициона војска, коју су чиниле трупе кнеза Лазара, Вука Бранковића и босанског краља Твртка Првог Великог, и турска војска емира Мурата Првог.
Он објашњава да је то због тога што је у 14. веку постојао само један календар и посећа да је Србија све до 1918. године годишњицу те битке обележавала 15. јуна.
"Након што смо прихватили нови календар, а наша црква задржала стари, почели смо да по старом, погрешном календару, са 13 дана закашњења, то обележавамо, али ништа се данас није десило", наводи Ристић.
Ристић каже и да је Косовска битка најмитологизованији историјски догађај у нашој националној прошлости.
"У нашој митологији кнез Лазар је уздигнут на положај цара, а емир Мурат на положај султана. Обијица су подигнути на највише владарске положаје да би се додатно дао значај том несумњиво изузетно значајном догађају, као што је Косовска битка", наводи Ристић.
На питање ко је победио у боју на Косову, он указује на различите перспективе у том смислу, наводећи да је за босанског краља Твртка то била победа, јер турске снаге нису продрле у Босну, док је за двор Лазаревића она била пораз.
"И она суштински, дугорочно посматрано, јесте била пораз", каже Ристић.
Он додаје да је тешко претпоставити шта би се догодило да није било Косовске битке, истичући да је то био само један у низу сукоба између Срба и Турака, који су се дешавали још отпочетка 14. века.
У том контексту, подсећа на Маричку битку и низ сукоба са Турцима све до 1459. године, када је дошло до коначног пада деспотовине и трајног слома српске средњевековне државе.
Ристић, такође, напомиње да је историјски и научно посматрано Маричка битка несумњиво била значајнија од Косовске битке, јер је фактички отворила капију средишњег Балкана и српских историјских простора Османлијама.
"Да није било пораза у Маричкој бици, да је дошло до победе српских снага и српских великаша у Маричкој бици, Турци би вероватно дугорочно били заустављени, ако не и трајно", објашњава Ристић.