ВИДЕО НАДЗОР Подаци о личности “цуре” чак и са МУП-ових камера
БЕОГРАД: Стање у области видео надзора у Србији са становишта заштите података о личности је апсолутно незадовољавајуће, јер он ствара велики број проблема, оценио је данас Златко Петровић из канцеларије Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Он је то рекао учествујући на видео конференцији на тему употребе видео надзора и заштите података о личности у организацији Друштва за информатику Србије.
"Корен свега је у законским решењима, јер је видео надзор фрагментарно регулисан у неколико прописа, али нигде све те норме нису обједињене, уз прописивање свих могућности упортребе и злоупотребе видео надзора", рекао је Петровић.
Додао је како је озбиљан проблем то што се подаци прикупљају видео системима који се постављају практично без икакве регулативе, због чега врло често снимци са њих доспевају на интеренет.
"Закон о приватном обезбеђењу јасно прописује да се подаци прикупљени овим системима не смеју јавно објављивати и не смеју чинити доступнима никоме, осим надлежним државним органима. Међутим реалност то демантује. На јутјубу ћете пронаћи снимке оружане пљачке, саобраћајних удеса, сексуалних односа на јавном месту, напаствовања у јавном превозу и сличен", упозорио је Петровић.
Навео је да видео надзори ничу у продавницама, на стамбеним зградама и на другим местима, а постављају их нелиценциране фирме "Повереник предузима мере и спроводи поступке надзора, а када нема нарушавања података о личности доносимо опомене. Било је случајева када “исцури” снимак са полицијских камера, па смо подносили кривичне пријаве", рекао је Петровић.
Драган Обрадовић из МУП-а је поценио да видео надзор који користи полиција унапређује њен рад тако што смањује број кривичних и других дела, али се сложио с Петровићем да је било злоупотреба.
"Узрок би могао бити недовољна обученост запослених у МУП-у. Примедбе повереника из prеthodnog периода су прихваћене, па су израђена интерна акта и процедуре како да се користи систем видео надзора", рекао је Обрадовић.
Додао је да полиција тренутно има 649 камера на 239 локација, а план је да буде постављено 800 камера.
"МУП има намеру да уведе систем препознавнај лица, али он није активан, јер не постоји правни оквир за тако нешто. Свесни смо проблема које би софтвер за биометријско праћење могао да произведе, па смо иницирали измене закона како би се омогућило да он буде уведен", рекао је Обрадовић.
Дирекор Шер фондације Данило Кривокапић рекао је да постоје бројни разлози због којих овај софтвер штетан и навео пример градова у САД-у који су забранили употребу надзора с препознавањем лица.
"Нас став је забранити биометријски надзор, јер је превише ризично да буде коришћен", рекао је Кривокапић.
Представница Фонда за отворено друштво Невена Ружић навела је да видео надзор може угрозити правно грађана на приватност.
Додала је да континуирани надзор камерама у јавном простору утиче на слободу изражавња, окупљања, вероисповести, права на рад. и сличних права.
Осим тога, она је упозорила да видео надзор неке проблеме не може да реши, попут вршњачког насиља.