VIDEO NADZOR Podaci o ličnosti “cure” čak i sa MUP-ovih kamera
BEOGRAD: Stanje u oblasti video nadzora u Srbiji sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti je apsolutno nezadovoljavajuće, jer on stvara veliki broj problema, ocenio je danas Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On je to rekao učestvujući na video konferenciji na temu upotrebe video nadzora i zaštite podataka o ličnosti u organizaciji Društva za informatiku Srbije.
"Koren svega je u zakonskim rešenjima, jer je video nadzor fragmentarno regulisan u nekoliko propisa, ali nigde sve te norme nisu objedinjene, uz propisivanje svih mogućnosti uportrebe i zloupotrebe video nadzora", rekao je Petrović.
Dodao je kako je ozbiljan problem to što se podaci prikupljaju video sistemima koji se postavljaju praktično bez ikakve regulative, zbog čega vrlo često snimci sa njih dospevaju na interenet.
"Zakon o privatnom obezbeđenju jasno propisuje da se podaci prikupljeni ovim sistemima ne smeju javno objavljivati i ne smeju činiti dostupnima nikome, osim nadležnim državnim organima. Međutim realnost to demantuje. Na jutjubu ćete pronaći snimke oružane pljačke, saobraćajnih udesa, seksualnih odnosa na javnom mestu, napastvovanja u javnom prevozu i sličen", upozorio je Petrović.
Naveo je da video nadzori niču u prodavnicama, na stambenim zgradama i na drugim mestima, a postavljaju ih nelicencirane firme "Poverenik preduzima mere i sprovodi postupke nadzora, a kada nema narušavanja podataka o ličnosti donosimo opomene. Bilo je slučajeva kada “iscuri” snimak sa policijskih kamera, pa smo podnosili krivične prijave", rekao je Petrović.
Dragan Obradović iz MUP-a je pocenio da video nadzor koji koristi policija unapređuje njen rad tako što smanjuje broj krivičnih i drugih dela, ali se složio s Petrovićem da je bilo zloupotreba.
"Uzrok bi mogao biti nedovoljna obučenost zaposlenih u MUP-u. Primedbe poverenika iz prethodnog perioda su prihvaćene, pa su izrađena interna akta i procedure kako da se koristi sistem video nadzora", rekao je Obradović.
Dodao je da policija trenutno ima 649 kamera na 239 lokacija, a plan je da bude postavljeno 800 kamera.
"MUP ima nameru da uvede sistem prepoznavnaj lica, ali on nije aktivan, jer ne postoji pravni okvir za tako nešto. Svesni smo problema koje bi softver za biometrijsko praćenje mogao da proizvede, pa smo inicirali izmene zakona kako bi se omogućilo da on bude uveden", rekao je Obradović.
Direkor Šer fondacije Danilo Krivokapić rekao je da postoje brojni razlozi zbog kojih ovaj softver štetan i naveo primer gradova u SAD-u koji su zabranili upotrebu nadzora s prepoznavanjem lica.
"Nas stav je zabraniti biometrijski nadzor, jer je previše rizično da bude korišćen", rekao je Krivokapić.
Predstavnica Fonda za otvoreno društvo Nevena Ružić navela je da video nadzor može ugroziti pravno građana na privatnost.
Dodala je da kontinuirani nadzor kamerama u javnom prostoru utiče na slobodu izražavnja, okupljanja, veroispovesti, prava na rad. i sličnih prava.
Osim toga, ona je upozorila da video nadzor neke probleme ne može da reši, poput vršnjačkog nasilja.