Веронаука и грађанско васпитање на јавној расправи?

само четири године основне школе. Такође, минстар је поставио питање броја часова грађанског васпитања.

На прво је жустро реаговала Српска православна црква која се противи овом предлогу, док је смањењем броја часова грађанског васпитања незадовољно Удружење градађана Грађанска иницијатива.

Министрови аргументи су, мада признаје да нема, или му нису познати резулти било какавих истраживања резултата предавања и једног и другог изборног/обавезног предмета, да се у склопу модернизације школства мора смањивати број часова, законом иначе ограничен, да би се образовни просец делом одвијао и кроз ваннаставне активности, кроз које би наша деца стицала знања и вештине које захтева савремено доба и свет.

Дакле, посебна прича би могла да се развије у односу на ефекте ова два предмета и начине на које се они изучавају. Пракса показје широку лепезу исксустава и домета, у зависности од образовног нивоа предавача, стручног и педагошког, његове инвентивности, па и средине у којој се настава ових предмета одвија.

Такође, пажње вредан је и Веребићев став „да је увођењем изборних предмета попут веронауке и грађанског васпитања уведена сегрегација у школама, да се њима ђаци раздвајају“, иако је, како каже, „циљ да се у школама боримо против дискриминације“.

Тако министара наводи да је у вишејезичним срединама ситуација још озбиљнија, јер се ђаци деле на групу која учи православну веронауку, групу која учи, рецимо, исламску веронауку и трећу која иде на грађанско васпитање.

У свом отвореном писму, Удружење грађана Грађанска иницијатива позвало је министра Вербића, да о промени плана и програма грађанског васпитања отвори јавну расправу, која би омогућила да се јавности укључи у реформе које се спроводе у образовном процесу.

Грађанско васпитање је једини предмет у нашем образовном систему у оквиру ког ученици могу да уче и разговарају о ненасилној комуникацији, дечијим правима, личној одговорности и одговорности институција, насиљу у породици и вршњачком насиљу. Постоје и иницијативе да се у грађанско васпитање уведе више садржаја као што су медијска писменост, насиље на интернету, историја религије, безбедност у саобраћају и слично. Оне се покрећу већ годинама од стране грађана, наставника, удружења и институција, наводи Грађанска иницијатива.

Са овим предлогом се минситар Вербић готово у потпуности сложио, а отишао је и корак даље.

У свом отвореном одговру Грађанској инцијативи каже, да се о сврсисходности и формату наставе грађанског васпитања поведе широка јавна расправа, јесте добар предлог.

- Сматрам да је иста таква расправа неопходна и за други обавезни изборни предмет — веронауку. Ако је игде потребно да грађани, и поготово стручна јавност, јасно изразе своје мишљење о наставном плану и програму, то је баш у случају предмета који раздвајају и етикетирају ученике још пре него што науче како се називи ових предмета пишу – каже министар Вербић. Он подсећа  да пре више од 14 година, када су грађанско васпитање и веронаука уведени у школе, нико није тражио јавну расправу.

- За добро генерација које тек стасавају за школу важно је да имамо озбиљну и аргументовану расправу на ову тему макар и са закашњењем од 14 година – наводи актуелни министар просвете.

Подсећамо, велику полемику је и 2001. године изазвало враћање веронауке у школе у Србији, када је по први пут уведено и грађанског васпитања.

В. Црњански

Вербић: Најбоље један предмет о толеранцији

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић изјавио је и  да не избацује веронауку из школе, већ да жели да се дискутује о томе шта је најбоље решење за ђаке. Он је за Б92 рекао да је могуће да су неки запрепашћени ставом министра просвете према веронауци, додајући да му се чини да је тај став, у овом тренутку, пожељан за друштво у целини.

По мени би било најбоље да имамо један предмет у коме се ђаци уче толеранцији”, рекао је Вербић додајући да је почетком 2000-тих било предлога да имамо један предмет који изучава сву религију.

Негодовање због предлога

Представници традиционалних Цркава и верских заједница недавно су још једном негодовали су поводом предлога министра просвете Срђана Вербића за редуковање, а потом и за укидање предмета Верска настава у школама Србије, уверени да тај став не дели ниједна одговорна личност у Влади Србије. У саопштењу пишу да је то негодовање још снажније стога што је министар предлог упутио у години када се обележава 15. годишњица враћања Верске наставе у школство Србије.