Велико интересовање за смер социјални рад на Филозофском

Како смо сазнали, њихов број је годинама на евиденцији Бироа мали, а просечна дужина тражења посла у тој области је 23 месеца. Судећи по тврдњама новосадског Центра за социјални рад, број запослених константно ће се смањивати због одласка у пензију социјалних радника, али и због забране запошљавања у јавном сектору, која важи од краја 2013.

„Смањење броја запослених константно отежава рад Центра, будући да непрестано расте број корисника и њихових категорија, а проблематика којом се бавимо све је сложенија“, казала је за „Дневник” социолошкиња Центра Тамара Ступар, додајући да је у ЦСР-у тренутно запослено 107 стручних радника и сарадника, од чега је 29 социјалних радника, 12 правника, 27 психолога, 16 педагога, пет социолога, три специјална педагога, један дефектолог, осам васпитача и шест медицинских сестара.

Иако су социјални радници тражени у готово читавој Србији, Нови Сад је међу ретким градовима у којима ће млади имати прилику да се образују и припреме за рад са децом и адолесцентима, старима, особама с инвалидитетом, избеглицама, мигрантима, дискриминисаним и маргинализованим друштвеним групама. Наиме, након двогодишњих припрема, ове школске године на Филозофском факултету основан је нови студијски програм Социјални рад, који ће се од октобра истовремено реализовати на основним и мастер студијама. По речима професора Марка Шкорића, један од најважнијих циљева смера јесте школовање академаца који ће након завршених студија професионално моћи да задовоље потребе корисника социјалних услуга и одговоре на захтеве тржишта.

„Студенти ће усвојити бројна теоријска и практична знања која су темељ за разумевање суштине социјалног рада, конкретније, учиће о систему социјалне заштите, социјалној политици, друштвеним проблемима, саветодавном раду, друштвеној неједнакости, стереотипима, предрасудама и слично“, нагласио је Шкорић, додајући да ће они, осим страних језика, учити и језике националних мањина, те ће бити обучени за рад у мањим местима где се говоре мађарски, румунски, русински и словачки.“Учење језика средине може додатно допринети културним компетенцијама будућих социјалних радника, односно вештинама и сензитивности у домену толеранције, поштовања различитости и људских и мањинских права.“

Социјални радници шестог и седмог степена стучне спреме без радног искуства углавном укључују у програме стручне праксе и на тај начин радно ангажују у државним институцијама, док се они с искуством и поседовањем лиценце запошљавају углавном у приватним геронтолошким центрима, кажу у Националној служби за запошљавање. Такође, професор Шкорић наглашава да ће студенти који дипломирају на новооснованом смеру Филозофског факултета моћи да се запосле и у школама, болницама, психијатријским институцијама, невладиним организацијама, државној и локалној администрацији, као и научним институцијама. У томе ће им умногоме помоћи и пракса коју ће током четири године студија обављати у бројним институцијама социјалне заштите.

„На првој години студенти ће се на 30 радних сати упућивати у хуманитарне организације или у удружења грађана, на другој ће се током 90 радних сати обучавати у републичким органима и органима јавне управе, Покрајинском и Републичком заводу за социјалну заштиту, али и у одговарајућим општинским секретеријатима“, рекао је Шкорић и додао да ће будући социјални радници на трећој години студија бити ангажовани у службама на општинском нивоу током 100 радних сати, а да је планирано и 50 радних сати припреме за директан и супервизиран рад с корисницима.

„Коначно, на четвртој години радиће 150 сати и имати 90 сати припреме у установама и службама где се директно примењују методе и технике социјалног рада, као и знања из социјалне политике.“

 

С. Милачић, В. Бијелић