Велики успеси у очувању вида превремено рођене деце

Тада је, поред раније зграде у Мародићевој 12, отворен и додатни простор болнице у Мародићевој 10. У делегацији из Калуге био је и директор Очне клинике “Фјодоров” др Александар Владимирович Терешћенко, незаобилазан у овој, за хиљаде пацијената, драгоценој медицинској сарадњи од самог почетка. Др Терешћенко је, пошто се prеthodno осврнуо на протекле три деценије, директорки новосадске болнице и иницијаторки ове сарадње Ружи Суботић уручио на поклон икону заштитницу.

- Током протеклих 30 година прешли смо огроман пут. И без обзира на све тешкоће у нашим и животима целе Европе и света, увек смо једни друге подржавали. Деведесете су биле тешке за Русију, и само захваљујући подршци Србије, хуманитарној и финансијској, ми у Калуги, у нашој клиници, нисмо изгубили темпо и ритам рада и развоја. Напротив, ишли смо напред, куповали смо нову опрему и усавршавали се – реко је др Терешћенко. - Био је то јако тежак период и за Србију и ми смо свим срцем подржавали наше колеге овде. Групе су стално долазиле на интервенције у Калугу. Било је пуно и хуманитараних и бесплатних операција за српске пацијенте. И данас сви осећамо добре последице те сарадње. Долазило нам је и много лекара из Србије на обуку. Учили смо их и дијагностици, и ласерској и класичној хирургији. Овде смо учествовали у живој хиругији на Војно медицинској академији. Сво то наше заједничко исксустви је искључиво усмерено на добробит пацијената - рекао је др Терешћенко.

Данас клиника “Фјодоров” промовише фемтохирургију.

- То је најавиши степен хирургије, то је амбулантна хирургија, хирургија за један дан – истог дана када пацијента оперишемо, он иде кући. Сведоци смо да је висока технологија толико напредовала да спокојно можемо да отпустимо пацијента и не мислимио да се може десити нешто лоше – објаснио је др Терешћенко. – Ове се технологије примењују и овде у Србији, као што их примењујемо и у Русији.

У осврту на протекли период рада клинике у Калуги, и остварене импресивне помаке у медицини, удруженој с науком и технологијом, др Терешћенко је рекао да руска клиника није пролазила такозване експерименталне фазе, већ је радила по технологијама које су имале право на живот.

Говорећи о даљој будућности и новим технологијама у офталмологији, др Терешћенко је споменуо и бионичко око:

- Бионичко око је експериментална метода која има право да постоји. То је јако скупа методологија и технологија, и за сада постоје неки резултати који уливају наду. Бионичко око данас може да „препозна“ светлост и таму, неки покрет, али нажалост, предметни вид не можемо њиме да добијемо. То је вероватно питање будућности и надам се да ће та идеја једног дана заживети. Дакле, нека нада постоји.

- Наравно, за протеклих 30 година пуно тога се променило. Сада сасвим другачије оперишемо и катаракту. Такође, раније је коришећа метода скидања диоптрије која се звала кератотомија, чији је товрац био Свјатослав Николајевич Фјодоров. Сада се примењује ФЕМТО, односно ласерска хирургија. Апсолутно је другачија хирургија рожњаче. Раније смо је пресађивали на традиционалан начин. Поједностављено речено, узимали смо од донора округли део рожњаче и пресађивали га. Пацијент је тако добијао нову, здраву рожњачу. Сада пресађујемо само слојеве који су замућени, који не функционишу. Постоји такозвана послојна предња кератопластика задњег слоја рожњаче, пресађујемо чак и најтању, десементну мембрану која је се налази иза задњег слоја рожњаче. То практично значи да материјал од једног донора можемо да употребимо и искористимо за опереције три до четири пацијента. Највећи проблем је уствари донорски материјал. До данас смо толико тога научили, да тај материјал можемо максимално добро да искористимо и да га чувамо.

Када говорим о скорој будућности, мислим да ће се за десет година примењивати нове технологије које се у офталмологији јако брзо развијају и увек наглашавам да је ласерска технологија данас толико напредовала, да можемо чак 70 до 80 одсто операција да урадимо уз њену помоћ.

Као највеће достигнуће у Калуги јесу, како каже др Терешћенко, нове методе дијагностике, мониторинга и лечење офталомолших проблема код превремено рођене деце.

- У последњих пет година у Калуги немамо слепе превремено рођене деце и то је јако важно. Долази нам  много таквих пацијената и из Србије, али нам они, нажалост стижу касно. За лечење би требало да нам долазе раније, међутим то су преверемено рођене бебе, та деца су слаба, а пут до Русије није једноставн. Било би добро, и надам се да ћемо и овде у Србији успети да изнедримо и применимо те наше методе у лечењу превремено рођене деце.

В. Црњански