Већина жена код гинеколога иде само кад су трудне
У домовима здравља у Србији у здравственој заштити жена у 2016. години било је запослено 553 лекара, од чега је 82 одсто специјалиста гинекологије и акушерства, а остали су углавном на специјализацији, показују подаци које је објавио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановћ Батут” у извештају Анализа рада ванболничких здравствених установа и коришћење примарне здравствене заштите у Републици Србији у 2016. години.
Ови гинеколози обезбеђивали су здравствену заштиту за око 3.127.552 жене старије од 15 година, што чини просечну обезбеђеност у Србији од једног лекара у служби здравствене заштите жена на 5.656 жена изнад 15 година.
У поређењу с осталим категоријама становништва, жене у вези са својим репродуктивним функцијама и стањем полних органа најмање користе здравствену заштиту. Просечан број посета по једној жени старијој од 15 година у области примарне здравствене заштите је мањи од једне посете, односно прегледа, и износи 0,9 прегледа, где је однос 0,5 превентивних прегледа према 0,4 прегледа ради лечења.
- Пракса и показатељи ових анализа показују да највећи део жена и не користи здравствену заштиту у току свог животног века, осим периода трудноће и у вези с порођајем, када је и највеће коришћење здравствене заштите, у периоду репродуктивног доба, до 50 година или због здравствених проблема у каснијем периоду - каже се у Анализи.
У окрузима се обезбеђеност бројем лекара у здравственој заштити жена изнад 15 година кретала у распону од 3.321 жена по гинекологу, колико је износило у Пчињском округу, до 8.460 жена по гинекологу колико је износило у Зајечарском округу. У односу на Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности, обезбеђеност је била приближно на нивоу предвиђеног броја у Јужнобачком и Јужнобанатском округу, односно већа у Севернобачком, Западнобачком, Нишавском и Зајечарском округу.
Севернобачки округ има 11 гинеколога у домовима здравља, који у просеку имају по 24 пацијенткиње дневно. Средњебанатски округ има 13 гинеколога који прегледају по 15 жена дневно, а Севернобанатски има 10 лекара који имају по 21 пацијенткињу дневно. У Јужнобанатском округу је 19 лкара који у просеку дневно имају по 28 пацијенткиња, а у Западнобачком округу 12 лекара у просеку дневно има по 23 прегледа. Јужнобачки округ има 42 гинеколога који у просеку дневно имају по 26 прегледа, а у Сремском округу 26 лкара има у просеку по 25 прегледа дневно. Укупно у Војводини у примарној здравственој заштити има 133 гинеколога који у просеку свакога дана имају по 24 пацијенткиње.
Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе дефинише критеријум у погледу кадра, а који у области здравствене заштите жена износи један лекар специјалиста гинекологије на 6.500 жена изнад 15 година. Критеријум у погледу мера извршења износи 30 посета дневно и 6.300 годишње код лекара.
- У здравственој заштити жена регистровано је годишње на нивоу Републике Србије просечно око 4.843 посета по лекару, што представља мању оптерећеност у односу на мере извршења. Просечна дневна оптерећеност гинеколога у 2016. години износи 23 посете, односно прегледа и уочава се да је највећа дневна оптерећеност у Нишавском округу - кажу подаци “Батута”.
Љ. Петровић