ВАТИКАН ЗНАО ШТА СЕ ДЕШАВА У НДХ Дејан Ристић о реакцији Степинца на одвођење Срба у Јасеновац: ПОДРЖАО ГЕНОЦИД, А „ПРОТЕСТОВАО“ ЗБОГ ПРЕВОЗА
Након отварања архиве папе Пија XII, која се односи на период Другог светског рата, коначно је откривено ко је у Ватикану и колико знао о злочинима над Србима, папин став према Независној држави Хрватској (НДХ) и хрватском кардиналу Алојзију Степинцу.
Према речима, Дејана Ристића за Курир телевизију, Вид Ерцег је већ неколико година на докторским студијама у Ватикану где истражује архиву која је коначно уродила плодом.
Ристић је у гостовању у јутарњем програму открио шта је Ерцег открио у својим истраживањима - Ватикан је знао за геноцид над Србима у НДХ.
Такође је говорио и о Алојзију Степинцу кога Хрвати сматрају „мучеником”, а он наводи да он то ни приближно није био.
- Они су сви након Другог светског рата суђени од стране нових комунистичких власти у њиховим земљама и осуђени на одређене затворске казне или на погубљења. Оно што ми примећујемо у случају кардинала Степинца. С једне стране, у делу хрватског друштва и хрватске државе, посебно Римокатоличке цркве у Хрватској, он се доживљава као мученик. Зато што му је суђено после Другог светског рата. Он је осуђен за ратни злочин, одређени број година је био у затвору, после тога у кућном притвору где је умро у родном месту. Апострофира се његово непостојеће мучеништво. Нити је он био мученик после Другог светског рата, прво нико га није мучио, он је имао посебан третман и у затвору и после у кућном притвору. Имао је посебне просторије у затвору, просторију за молитве, имао је своју послугу, ни са ким није комуницирао, у смислу од затвореника и слично, примао је посете. Дакле, покушава се да се акценат у биографији кардинала Степинца стави на после ратни период и његово непостојеће мучеништво да би се наравно потпуно замаглило. Да би се фалсификовало оно што се дешавало у периоду Другог светског рата - рекао је Ристић и додао:
- Никада јавно није протестовао против злочина почињених над Србима, Јеврејима, Ромима, припадницима других народа на територији Независне Државе Хрватске. Он је Независну Државу Хрватску посебно у почетку прихватио као остварење хиљадугодишњег сна Хрватског народа да има своју државу. Међутим, суочивши се са информацијама које су стизале код њега већ од краја априла 1941. године од стране римокатоличких свештеника, који га детаљно упознају у виду писаних извештаја. Шта се дешава, који су то злочини над Србима, у ком месту, на који начин, колико је људи убијено, ко су починиоци. Он не реагује. Имате једну његову реакцију, која је у најмању руку болна. Он се обраћа државном врху Независне Државе Хрватске у контексту одвођења људи у Јасеновац. Протестује због тога што се они одводе сточним вагонима. Не због тога што се одводе у смрт, него због тога што се одводе сточним вагонима, то није довољно хумано. Дакле, није проблем да се они одводе у логор и да се убијају, него будите хуманији у транспорту.
(Kurir.rs)