VATIKAN ZNAO ŠTA SE DEŠAVA U NDH Dejan Ristić o reakciji Stepinca na odvođenje Srba u Jasenovac: PODRŽAO GENOCID, A „PROTESTOVAO“ ZBOG PREVOZA
Nakon otvaranja arhive pape Pija XII, koja se odnosi na period Drugog svetskog rata, konačno je otkriveno ko je u Vatikanu i koliko znao o zločinima nad Srbima, papin stav prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) i hrvatskom kardinalu Alojziju Stepincu.
Prema rečima, Dejana Ristića za Kurir televiziju, Vid Erceg je već nekoliko godina na doktorskim studijama u Vatikanu gde istražuje arhivu koja je konačno urodila plodom.
Ristić je u gostovanju u jutarnjem programu otkrio šta je Erceg otkrio u svojim istraživanjima - Vatikan je znao za genocid nad Srbima u NDH.
Takođe je govorio i o Alojziju Stepincu koga Hrvati smatraju „mučenikom”, a on navodi da on to ni približno nije bio.
- Oni su svi nakon Drugog svetskog rata suđeni od strane novih komunističkih vlasti u njihovim zemljama i osuđeni na određene zatvorske kazne ili na pogubljenja. Ono što mi primećujemo u slučaju kardinala Stepinca. S jedne strane, u delu hrvatskog društva i hrvatske države, posebno Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, on se doživljava kao mučenik. Zato što mu je suđeno posle Drugog svetskog rata. On je osuđen za ratni zločin, određeni broj godina je bio u zatvoru, posle toga u kućnom pritvoru gde je umro u rodnom mestu. Apostrofira se njegovo nepostojeće mučeništvo. Niti je on bio mučenik posle Drugog svetskog rata, prvo niko ga nije mučio, on je imao poseban tretman i u zatvoru i posle u kućnom pritvoru. Imao je posebne prostorije u zatvoru, prostoriju za molitve, imao je svoju poslugu, ni sa kim nije komunicirao, u smislu od zatvorenika i slično, primao je posete. Dakle, pokušava se da se akcenat u biografiji kardinala Stepinca stavi na posle ratni period i njegovo nepostojeće mučeništvo da bi se naravno potpuno zamaglilo. Da bi se falsifikovalo ono što se dešavalo u periodu Drugog svetskog rata - rekao je Ristić i dodao:
- Nikada javno nije protestovao protiv zločina počinjenih nad Srbima, Jevrejima, Romima, pripadnicima drugih naroda na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske. On je Nezavisnu Državu Hrvatsku posebno u početku prihvatio kao ostvarenje hiljadugodišnjeg sna Hrvatskog naroda da ima svoju državu. Međutim, suočivši se sa informacijama koje su stizale kod njega već od kraja aprila 1941. godine od strane rimokatoličkih sveštenika, koji ga detaljno upoznaju u vidu pisanih izveštaja. Šta se dešava, koji su to zločini nad Srbima, u kom mestu, na koji način, koliko je ljudi ubijeno, ko su počinioci. On ne reaguje. Imate jednu njegovu reakciju, koja je u najmanju ruku bolna. On se obraća državnom vrhu Nezavisne Države Hrvatske u kontekstu odvođenja ljudi u Jasenovac. Protestuje zbog toga što se oni odvode stočnim vagonima. Ne zbog toga što se odvode u smrt, nego zbog toga što se odvode stočnim vagonima, to nije dovoljno humano. Dakle, nije problem da se oni odvode u logor i da se ubijaju, nego budite humaniji u transportu.
(Kurir.rs)
