УСПЕХ НОВОСАДСКИХ ХИРУРГА Кроз нос извадили тумор величине јајета

Тешко је замислити да неко са невероватном лакоћом рукује хируршким инструментима и успе да извуче тумор које је на око 15 центиметара у дубини лобање. Екипа “Дневника” уверила се да је за извођење ове интервенције, која изгледа једноставно када се гледа са стране, неопходно велико знање и огромно искуство, вештина, сигурна рука, савремена опрема и добар тим у операционој сали.

Неурохирушка операциона сала у Ургентном центру Клиничког центра Војводине је најсавременија таква сала у Србији.

- Ово је интегрисана сала, што је нови, савремени тип операционих сала. Све што се дешава у њој се снима, па и разговори који се воде. Имамо шест монитора на којима сви могу да виде оно што показује камера на ендоскопу и прате све шта се ради. Такође, имамо и најсавременији Цајс ОПМИ Пентеро 800 микроскоп, који је такође интегрисан, односно повезан са осталим уређајима. Све што се ради уводи се у интегрисани информациони систем, где је електронски картон пацијента у којем су сви његови подаци, налази и свакодневно праћење стања - каже професор Вулековић, који је и помоћник директора КЦВ за хирургију.

Хипофиза је малена жлезда која је смештена иза очију, на бази лобање,у средини главе. Ова жлезда лучи хормоне, који дају сигнал другим жлездама да луче хормоне. Тумори који се јављају на њој углавном су бенигни, али притискају мозак. Од ноздрва до ње има око 15 цм, те су потребни двоструко дужи инструменти.

Како би се стигло до тумора, прво је ОРЛ хирург професор др Владимир Кљајић направио коридор, односно обезбедио пролазак инструмената кроз ноздрве. На крају тог “пута” кроз нос, наилази се на малу и танку кост, величине кованице од једног динара, коју је потом отклонио професор Вулековић. Једном руком је држао ендоскоп на чијем врху је камера и њоме је прошао кроз ноздрву, а потом је кроз исту ноздрву провлачио инструменте уз чију помоћ је скидао прву танку кост, а потом и секао и извлачио тумор напоље. Специјализант др Бојан Јелача је кроз другу рупу испирао оперативно поље и аспирирао течност, као и минимална крварења. Испод се видела можданица и професор Вулековић је секао можданицу како би стигао до тумора.

- Тумор се налази између два највећа крвна суда, две каротиде, и испред можданог стабла. То је простор од свега 16 милиметара, а с обзиром на локацију, операција би могла да представља опасност и зато је пресудно знање и искуство хирурга. Овде је у питању аденом, а претпоставља се да око три одсто људи на свету има неку врсту аденома, односно тумора, а ни не зна, јер болест пролази без симптома - каже специјализант неурохирургије др Јагош Голубовић, како би нам објаснио шта ради хирург и шта видимо на мониторима у сали.

Тумори хипофизе могу да буду хормонски активни и тада утичу на функционисање жлезда, те ендокринолози откривају болест и постављају дијагнозу. Може да буде и хормонски неактиван, али тада притиска оптичке нерве, те се пацијентима губи или погоршава вид, што је симптом због којег траже помоћ лекара. Уколико је тумор хормонски неактиван, а не притиска нервне структуре у том случау се не дира, не ради се операција, али се редовно контролише стање пацијента.

Део по део тумора је уклањан и након више од сат и по, операција је завршена тампонирањем и затварањем дела где је некада била танка кост. Камера на ендоскопу даје увеличану слику, те је тешко било проценити колико је велики тумор, а професор Вулековић је на крају операције кроз осмех рекао да је био попут мањег јајета.

Пацијент је још био успаван на столу, а на лицу му се нису видели никакви трагови управо завршене интервенције, нити је имао било какво крварење из носа.

Љубица Петровић

Фото: Ф. Бакић