USPEH NOVOSADSKIH HIRURGA Kroz nos izvadili tumor veličine jajeta

Teško je zamisliti da neko sa neverovatnom lakoćom rukuje hirurškim instrumentima i uspe da izvuče tumor koje je na oko 15 centimetara u dubini lobanje. Ekipa “Dnevnika” uverila se da je za izvođenje ove intervencije, koja izgleda jednostavno kada se gleda sa strane, neophodno veliko znanje i ogromno iskustvo, veština, sigurna ruka, savremena oprema i dobar tim u operacionoj sali.

Neurohiruška operaciona sala u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine je najsavremenija takva sala u Srbiji.

- Ovo je integrisana sala, što je novi, savremeni tip operacionih sala. Sve što se dešava u njoj se snima, pa i razgovori koji se vode. Imamo šest monitora na kojima svi mogu da vide ono što pokazuje kamera na endoskopu i prate sve šta se radi. Takođe, imamo i najsavremeniji Cajs OPMI Pentero 800 mikroskop, koji je takođe integrisan, odnosno povezan sa ostalim uređajima. Sve što se radi uvodi se u integrisani informacioni sistem, gde je elektronski karton pacijenta u kojem su svi njegovi podaci, nalazi i svakodnevno praćenje stanja - kaže profesor Vuleković, koji je i pomoćnik direktora KCV za hirurgiju.

Hipofiza je malena žlezda koja je smeštena iza očiju, na bazi lobanje,u sredini glave. Ova žlezda luči hormone, koji daju signal drugim žlezdama da luče hormone. Tumori koji se javljaju na njoj uglavnom su benigni, ali pritiskaju mozak. Od nozdrva do nje ima oko 15 cm, te su potrebni dvostruko duži instrumenti.

Kako bi se stiglo do tumora, prvo je ORL hirurg profesor dr Vladimir Kljajić napravio koridor, odnosno obezbedio prolazak instrumenata kroz nozdrve. Na kraju tog “puta” kroz nos, nailazi se na malu i tanku kost, veličine kovanice od jednog dinara, koju je potom otklonio profesor Vuleković. Jednom rukom je držao endoskop na čijem vrhu je kamera i njome je prošao kroz nozdrvu, a potom je kroz istu nozdrvu provlačio instrumente uz čiju pomoć je skidao prvu tanku kost, a potom i sekao i izvlačio tumor napolje. Specijalizant dr Bojan Jelača je kroz drugu rupu ispirao operativno polje i aspirirao tečnost, kao i minimalna krvarenja. Ispod se videla moždanica i profesor Vuleković je sekao moždanicu kako bi stigao do tumora.

- Tumor se nalazi između dva najveća krvna suda, dve karotide, i ispred moždanog stabla. To je prostor od svega 16 milimetara, a s obzirom na lokaciju, operacija bi mogla da predstavlja opasnost i zato je presudno znanje i iskustvo hirurga. Ovde je u pitanju adenom, a pretpostavlja se da oko tri odsto ljudi na svetu ima neku vrstu adenoma, odnosno tumora, a ni ne zna, jer bolest prolazi bez simptoma - kaže specijalizant neurohirurgije dr Jagoš Golubović, kako bi nam objasnio šta radi hirurg i šta vidimo na monitorima u sali.

Tumori hipofize mogu da budu hormonski aktivni i tada utiču na funkcionisanje žlezda, te endokrinolozi otkrivaju bolest i postavljaju dijagnozu. Može da bude i hormonski neaktivan, ali tada pritiska optičke nerve, te se pacijentima gubi ili pogoršava vid, što je simptom zbog kojeg traže pomoć lekara. Ukoliko je tumor hormonski neaktivan, a ne pritiska nervne strukture u tom slučau se ne dira, ne radi se operacija, ali se redovno kontroliše stanje pacijenta.

Deo po deo tumora je uklanjan i nakon više od sat i po, operacija je završena tamponiranjem i zatvaranjem dela gde je nekada bila tanka kost. Kamera na endoskopu daje uveličanu sliku, te je teško bilo proceniti koliko je veliki tumor, a profesor Vuleković je na kraju operacije kroz osmeh rekao da je bio poput manjeg jajeta.

Pacijent je još bio uspavan na stolu, a na licu mu se nisu videli nikakvi tragovi upravo završene intervencije, niti je imao bilo kakvo krvarenje iz nosa.

Ljubica Petrović

Foto: F. Bakić