УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ Сами смо криви за нечисту Србију

- Одлучни смо да тај криминал више не може да се дешава - рекао је Триван на конференцији Америчке привредне коморе посвећеној управљању отпадом и истакао да се више не сме догађати драстично загађење животне средине закопавањем опасног отпада.

- Да бисмо применили репресивне мере, морамо установити ко је одложио отпад. Не знамо где смо стигли, али смо на путу са којег нема повратка - рекао је Триван. - Србија није чиста, а за то смо искључиви кривци ми, нема их на другој страни. То се дешавало деценијама - изјавио је Триван, уз констатацију да су такав пут прошле и развијене државе.

- Оно што смо упропастили за 40 - 50 година, сада треба да исправимо. Резултати морају да дођу. Ако то не урадимо сами, други ће нас натерати - изјавио је Триван и додао да не може бити задовољан новцем који се даје Министарству за животну средину, мада је buyеt повећан за 16 одсто у односу на прошлогодишњи – поручио је Триван, уз оцену да Србија заостаје 25 година за развијеним земљама.

- Животна средина није трошак, већ инвестиција у добар живот грађана, у привреду, запошљавање - навео је Триван, уз констацију да екологија није и не сме бити дневнополитичко питање, јер се ради о питању живота.

Председник Амчамовог Одбора за животну средину Драган Лупшић нагласио је да је “неопходно да кроз синергију напора државе, привреде и локалних самоуправа допринесемо развоју прописа и њиховој примени, како би Србија достигла пожељне и одрживе еколошке циљеве.“ Лупшић је додао да би “било корисно у целости установити принцип продужене одговорности произвођача, којим се одговорност не завршава само у тренутку пуштања производа на тржиште, већ се продужава и након његовог коришћења, све до тренутка када настаје отпад. Овај принцип је најефикаснији и примењује се у свим државама ЕУ” и навео да би користи од оваквог система имали држава, привреда и грађани.

Амерички амбасадор у Београду Кајл Скат изјавио је да САД подржавају напоре Србије да постане чланица Европске уније, нагласивши да је на том путу један од највећих изазова усклађивање заштите животне средине са стандардима ЕУ.

- Заштита животне средине је један од стубова модерне економије, на који не би требало да се гледа као на оптерећење, већ као на допринос бољем животу грађана и повољну прилику за привреду - рекао је Скат.

Он је изнео податак да је Србији потребно да уложи више од 15 милијарди евра у заштиту животне средине.

- Америчке компаније у Србији имају погоне рециклаже и инвестирају у нове технологије, како би заштитиле животну средину - изјавио је Скат и оценио да би у Србији сваки грађанин требало да буде посвећен заштити животне средине, не само влада и привреда.

В. Ц.