UPRAVLJANJE OTPADOM Sami smo krivi za nečistu Srbiju

- Odlučni smo da taj kriminal više ne može da se dešava - rekao je Trivan na konferenciji Američke privredne komore posvećenoj upravljanju otpadom i istakao da se više ne sme događati drastično zagađenje životne sredine zakopavanjem opasnog otpada.

- Da bismo primenili represivne mere, moramo ustanoviti ko je odložio otpad. Ne znamo gde smo stigli, ali smo na putu sa kojeg nema povratka - rekao je Trivan. - Srbija nije čista, a za to smo isključivi krivci mi, nema ih na drugoj strani. To se dešavalo decenijama - izjavio je Trivan, uz konstataciju da su takav put prošle i razvijene države.

- Ono što smo upropastili za 40 - 50 godina, sada treba da ispravimo. Rezultati moraju da dođu. Ako to ne uradimo sami, drugi će nas naterati - izjavio je Trivan i dodao da ne može biti zadovoljan novcem koji se daje Ministarstvu za životnu sredinu, mada je buyet povećan za 16 odsto u odnosu na prošlogodišnji – poručio je Trivan, uz ocenu da Srbija zaostaje 25 godina za razvijenim zemljama.

- Životna sredina nije trošak, već investicija u dobar život građana, u privredu, zapošljavanje - naveo je Trivan, uz konstaciju da ekologija nije i ne sme biti dnevnopolitičko pitanje, jer se radi o pitanju života.

Predsednik Amčamovog Odbora za životnu sredinu Dragan Lupšić naglasio je da je “neophodno da kroz sinergiju napora države, privrede i lokalnih samouprava doprinesemo razvoju propisa i njihovoj primeni, kako bi Srbija dostigla poželjne i održive ekološke ciljeve.“ Lupšić je dodao da bi “bilo korisno u celosti ustanoviti princip produžene odgovornosti proizvođača, kojim se odgovornost ne završava samo u trenutku puštanja proizvoda na tržište, već se produžava i nakon njegovog korišćenja, sve do trenutka kada nastaje otpad. Ovaj princip je najefikasniji i primenjuje se u svim državama EU” i naveo da bi koristi od ovakvog sistema imali država, privreda i građani.

Američki ambasador u Beogradu Kajl Skat izjavio je da SAD podržavaju napore Srbije da postane članica Evropske unije, naglasivši da je na tom putu jedan od najvećih izazova usklađivanje zaštite životne sredine sa standardima EU.

- Zaštita životne sredine je jedan od stubova moderne ekonomije, na koji ne bi trebalo da se gleda kao na opterećenje, već kao na doprinos boljem životu građana i povoljnu priliku za privredu - rekao je Skat.

On je izneo podatak da je Srbiji potrebno da uloži više od 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine.

- Američke kompanije u Srbiji imaju pogone reciklaže i investiraju u nove tehnologije, kako bi zaštitile životnu sredinu - izjavio je Skat i ocenio da bi u Srbiji svaki građanin trebalo da bude posvećen zaštiti životne sredine, ne samo vlada i privreda.

V. C.