Умрежавање смањује редове за заказивање код лекара
У току 2016. заштитницима права осигураних лица обратило се 18.850 особа због проблема у остваривању права из обавезног здравственог осигурања, и поднето 297 пријава о повреди прва из здравственог осигурања, наведено је недавно у извештају Републичког фонда за здравствено осигурање.
Бројне притужбе грађана на немогућност заказивања дијагностичких процедура и специјалистичких прегледа биле су разлог због којег је Покрајински омбудсман овог месеца покренуо истраживање у којем грађане позива да учествују у анкети и поделе своја искуства о доступности здравствене заштите у општим болницама у Војводини.
Покрајински секретар задужен за здравство доцент др Зоран Гојковић сматра да је анкета добар начин да се стекне увид у доступност здравствене заштите, како би се побољшао рад здравствених установа.
Анкетна питања
Међу питањима која су понуђена у анкети јесу и она о учесталости посета лекару, разлозима одласка у Дом здравља, али и питања колико новца издвајамо за медицинске потребе и шта најчешће плаћамо тим новцем. Једно од питања је да ли медицинска установа није успела да закаже преглед код изабраног лекара у року од 30 дана и да ли је издала потврду уз чију се помоћ та услуга може урадити код приватника и касније рефундирати трошкови код РФЗО. Ово питање уједно је и најспорније, будући на веома честе жалбе на недовољну информисаност око права пацијената и њихово коришћење.
Поступак имплементације ИЗИС-а, интегрисаног здравственог информационог систма, преузет је од стране много развијенијих и напреднијих здравствених система у Европи, а сваки почетак је тежак и сви мањи или већи проблеми које имамо везани су за имплементацију ИЗИС-а, оцењује др Гојковић.
"У будућности, заједно са потпуним информатичким умрежавањем свих здравствених установа на територији Војводине и Србије добићемо много бољи квалитет, мање редове за заказивање, а имаћемо и могућност да у сваком тренутку имамо јасне и тачне показатеље о томе колико ради сваки здравствени радник и колико се процедура обави. Самим тим ће се и вредновати рад сваког појединца, а лакше ће се пратити ток новца и смањити могућност финансијских малверзација", казао је др Гојковић.
Анкета коју спроводи омбудсман је добродошла, као и свака друга помоћ, како од стране надлежних државних институција, тако и од стране пацијената који су крајњи корисници, потом здравствених радника, као и медија. Гојковић жели да такав вид помоћи буде у циљу побољшања рада здравствених установа, а не као сензационалистички приступ проблему.
"Мислим да је за будућност здравственог система најнеопходније успостављање поверења између здравствених радника и пацијената, које је неретко пољуљано и то не само објективним, него често и неким другим факторима и интересима", закључио је др Зоран Гојковић.
Према наводима Републичког фонда за здравствено осигурање, укупно је поднето 297 пријава о повреди права из здравственог осигурања. Највећи број пријава о поврди права поднет је заштитнику права осигураних лица у Клиничком центру Војводине и у Здравственом центру Врање Више од десет пријава имали су и Општа болница Краљево, Општа болница Суботица, Дом здравља Пожаревац, ВМА и Дом здравља Нови Сад.
Најчешћи разлог подношења пријаве је немогућност остаривања права на специјалистичко-консултативни, односно дијагностички преглед.
Љ. Петровић