Umrežavanje smanjuje redove za zakazivanje kod lekara

Brojne pritužbe građana na nemogućnost zakazivanja dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda bile su razlog zbog kojeg je Pokrajinski ombudsman ovog meseca pokrenuo istraživanje u kojem građane poziva da učestvuju u anketi i podele svoja iskustva o dostupnosti zdravstvene zaštite u opštim bolnicama u Vojvodini.

Pokrajinski sekretar zadužen za zdravstvo docent dr Zoran Gojković smatra da je anketa dobar način da se stekne uvid u dostupnost zdravstvene zaštite, kako bi se poboljšao rad zdravstvenih ustanova.

Anketna pitanja



Među pitanjima koja su ponuđena u anketi jesu i ona o učestalosti poseta lekaru, razlozima odlaska u Dom zdravlja, ali i pitanja koliko novca izdvajamo za medicinske potrebe i šta najčešće plaćamo tim novcem. Jedno od pitanja je da li medicinska ustanova nije uspela da zakaže pregled kod izabranog lekara u roku od 30 dana i da li je izdala potvrdu uz čiju se pomoć ta usluga može uraditi kod privatnika i kasnije refundirati troškovi kod RFZO. Ovo pitanje ujedno je i najspornije, budući na veoma česte žalbe na nedovoljnu informisanost oko prava pacijenata i njihovo korišćenje.

Postupak implementacije IZIS-a, integrisanog zdravstvenog informacionog sistma, preuzet je od strane mnogo razvijenijih i naprednijih zdravstvenih sistema u Evropi, a svaki početak je težak i svi manji ili veći problemi koje imamo vezani su za implementaciju IZIS-a, ocenjuje dr Gojković.

"U budućnosti, zajedno sa potpunim informatičkim umrežavanjem svih zdravstvenih ustanova na teritoriji Vojvodine i Srbije dobićemo mnogo bolji kvalitet, manje redove za zakazivanje, a imaćemo i mogućnost da u svakom trenutku imamo jasne i tačne pokazatelje o tome koliko radi svaki zdravstveni radnik i koliko se procedura obavi. Samim tim će se i vrednovati rad svakog pojedinca, a lakše će se pratiti tok novca i smanjiti mogućnost finansijskih malverzacija", kazao je dr Gojković.

Anketa koju sprovodi ombudsman je dobrodošla, kao i svaka druga pomoć, kako od strane nadležnih državnih institucija, tako i od strane pacijenata koji su krajnji korisnici, potom zdravstvenih radnika, kao i medija. Gojković želi da takav vid pomoći bude u cilju poboljšanja rada zdravstvenih ustanova, a ne kao senzacionalistički pristup problemu.

"Mislim da je za budućnost zdravstvenog sistema najneophodnije uspostavljanje poverenja između zdravstvenih radnika i pacijenata, koje je neretko poljuljano i to ne samo objektivnim, nego često i nekim drugim faktorima i interesima", zaključio je dr Zoran Gojković.

Prema navodima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ukupno je podneto 297 prijava o povredi prava iz zdravstvenog osiguranja. Najveći broj prijava o povrdi prava podnet je zaštitniku prava osiguranih lica u Kliničkom centru Vojvodine i u Zdravstvenom centru Vranje Više od deset prijava imali su i Opšta bolnica Kraljevo, Opšta bolnica Subotica, Dom zdravlja Požarevac, VMA i Dom zdravlja Novi Sad.

Najčešći razlog podnošenja prijave je nemogućnost ostarivanja prava na specijalističko-konsultativni, odnosno dijagnostički pregled.

LJ. Petrović