У Војводини има још 300 радиоактивних громобрана

односно удара грома, истиче у разговору за “Дневник” Слађан Велинов Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије. Агенција је надлежна за уклањање старих радиоактивних громобрана, којих још има по Србији, али за обављање овог посла нема довољно новца.

Наш саговорник додаје да је према Закону о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности 23. маја 2014. године истекао рок за уклањање извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана.

- На основу прикупљених информација инспекције за заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења Министарства пољопривреде и заштите животе средине на територији Србије преостало је у овом тренутку око 700 радиоактивних громобрана – каже Велинов.

* Где се налазе ти громобрани?

- Највећи број радиоактивних громобрана имају предузећа у стечају и реструктуирању. Ови громобрани налазе се и на стамбеним зградама, за које су задужене скупштине станара под условом да су формиране, а има случајева да су корисници физичка лица која су власници катастарских парцела на којима се громобрани налазе. Заједничко за највећи број тренутних корисника радиоактивних громобрана јесте чињеница да нису у могућности да обезбеде новац за уклањање извора јонизујућих зрачења из ових громобрана. Такође, након уклањања извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана, неопходно је обезбедити громобранску заштиту, што захтева додатан новац.

* Колико и у којим градовима у Војводини има још заосталих радиоактивних громобрана?

- Информације с терена указују на то да је на територији Војводине преостало око 300 радиоактивних громобрана. Највише их има у општинама Бечеј, Зрењанин, Нови Сад, Панчево, Сомбор, Суботица, Кикинда, Кула и Нови Бечеј. Уколико је конструкција радиоактивног громобрана стабилна, односно громобран није пао, поље зрачења је усмерно изнад радиоактивног громобрана а не испод, где иначе постоји и оловна заштита, тако да живот и здравље људи нису угрожени. У случајевима када се утврди да је радиоактивни громобран пао или склон паду, овлашћено правно лице које је прибавило одобрење које издаје Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије по хитном поступку наређује кориснику његово уклањање.

* Колико је новца потребно да би се преостали радиоактивни громобрани заменили и може ли их држава обезбедити или Агенција мора да потражи помоћ и на другим странама?

- Процена је да је за уклањање преосталих радиоактивних громобрана и постављање нових громобранских инсталација потребно око два милиона евра. Држава није тренутно у могућности да обезбеди толика средства , али се траже други начини финансирања путем донација, из фондова и друго.

* Ових дана прича се о великом присуству радона у Србији. Да ли су готови резултати мерења радона који је Агенција спровела прошле и ове године у оквиру националне кампање широм земље и какве су шансе да Србија добије мапу радона?

- Агенција је у сарадњи с Међународном агенцијом за атомску енергију и надлежним министарствима, спровела националну кампању мерења радона у Србији. Током прошле и ове године детектори за мерење концентрације радона били су изложени у становима и кућама широм наше земље. Великом кампањом успешно је прикупљено око 90 одсто изложених детектора и послато у овлашћену лабораторију у Шведску на очитавање. Тренутно, Агенција ради на анализи нешто преко пет хиљада добијених резултата. Прецизнија презентација мерења концентрације радона за јавност и све учеснике у овом пројекту планирана је за почетак наредног месеца, када ће Агенција детаљнији преглед анализираних мерења.

Љубинка Малешевић

Агенција платила уклањање громобрана

- Агенција је у 2015. издвојила два милиона динара из својих средстава да би се с одређених установа као што су школе, вртићи, домови ученика уклонили радиоактивни громобрани и успоставила нова громобранска заштита – каже Слађан Велинов. - Овом акцијом Агенције радиоактивни громобрани уклоњени су с Геронтолошког центра Нови Сад, Дома за децу и омладину без родитељског старања “Вера Благојевић” у Бањи Ковиљачи, Дома ученика средњих школа “Ниш“ у Нишу, Дома ученика Пољопривредне школе у Футогу, Градског позоришта у Бечеју, Основне школе “Петар Кочић” Наково код Кикинде као и Студентског дома “Живојин Ћулум” Нови Сад.