U SŠ “Lukijan Mušicki” u Temerinu uskoro prve lekcije o vojvođanskom interkulturalizmu
Šta je sve potrebno da bi se istinski komuniciralo, kako se može unaprediti komunikacija između različitih nacionalnih zajednica, na koji način ćutljivo sučeljavanje, koje stoji između različiih etničkih grupa, promeniti i dovesti do upoznavanja, priznavanja i prihvatanja, samo su neka od pitanja na koja će, sva je prilika, odgovoriti program pod nazivom “Vojvođanska škola interkulturalizma”, čiji se početak očekuje u martu.
Program Centra za razvoj civilnog društva, koji se sprovodi uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, zamišljen je kroz rad s učenicima srednjih škola u Vojvodini.
Prva Vojvođanska škola interkulturalizma biće organizovana u Srednjoj školi “Lukijan Mušicki” u Temerinu sa po pet polaznica - učenica završnih razreda srpske i mađarske nacionalnosti. Njima će se priključiti još petoro đaka rusinske nacionalnosti iz Novog Sada. Grupa će, tokom četiri dana programa, pohađati specifične radionice i treninge. U okviru toga, dva dana biće posvećeno posetama i aktivnom učestvovanju đaka u radu više institucija kulture, kao i verskih ustanova. Pro mesto i ujedno i pva lekcija iz interkulturalnosti, koja će učenicima pružiti mnoge odgovore na eventualne dileme, usmeriti i unaprediti njihova promišljanja biće Novosadsko pozorište (Ujvideki szinhaz). Radionice će Miroslav Keveždi i Eva Vukašinović.
„Rad s mladima je najvažniji element u prevenciji radikalizacije i nasilnog ekstremizma. Mladi najbolje znaju kako“, iznela je na jučerašnjoj konfereciji za medije u nezavisnom društvu novinara Vojvodine, predstavnica Misije OEBS u Sbiji Valeri Peri.
„Uvereni smo da će Škola vojvođanskog interkulturalizma pružiti mladim ljudima preko potrebno obrazovanje kao i priliku da steknu veštine kritičkog mišljenja i medijske pismenosti, što će pomoći da ih odvrati od antisocijalnog ponašanja. Čitav projekat pokazaće i na koji način zajhednice mogu da postanu otpornije na nasilje i ekstremizam“, dodala je Peri.
Miroslav Keveždi izneo je, između ostalog, da je interkulturalni dijalog preko potrban na nivou šire zajednice, a taj dijalog je sve potrebniji u okviru evropske zajednice, gde je protok stanovništva različitih nacionalnih zajednica i kultura sve veći.
„Susret različitosti vodi interkulturalnim nesporazumima i šoku. Moramo da naučimo da se opreznije i strpljivije odnosimo prema drugima, a to podrazumeva razvijanje određenih znanja, veština i stavova“, rekao je Keveždi.
B. Opranović