– То је један од агресивнијих тумора, а из коже се шири у метастазе у лимфне чворове, потом и у унутрашње органе. Може да се јави на постојећем младежу, али и као нова промена. Ако се примети промена боје, облика, величине постојећег младежа или се појави нова промена која личи на младеж, шири се и расте, то значи да је потребан преглед и да се пацијенти јаве лекару што пре – поручује др Јанковић.
Напомиње и да је врло важно да људи познају своју кожу и младеже и да прате има ли промена, као и да запажају нове израслине на кожи, који су углавном бенигне израслине.
Еуромеланома дан
Eуромеланома дан се обележава 20. маја, а Одељење дерматологије Дома здравља „Нови Сад” и ове године, као и претходних, учествује у превентивној кампањи и део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Дерматолози Дома здравља ће на Еуромеланома дан прегледати све који су се до тада пријавили, а поред прегледа који дерматолози раде, кроз ову кампању се промовише значај превенције, ране дијагнозе и раног лечења рака коже, превенствено меланома.
Она каже како је битно да се уради рана дијагностика, јер све што се открије у почетном стадијуму, применом једноставних хируршких интервенција може да дође до излечења.
– Сваке године имамо пораст броја оболелих од меланома. Забрињавајућа је висока стопа морталитета код меланома, јер се касније открива – наводи др Јанковић.
Фактори ризика за настанак меланома су прегоревање на сунцу, нарочито у младим годинама, као и посете соларијуму, што је код нас забрањено за млађе од 18 година.
Истиче да је веома важно да се редовно контролишу људи светлије пути, као и они који имају велики број младежа, више од 50 или чак више од 100 младежа.
– Фактор ризика је и ако је неко у породици имао меланом или неки други кожни тумор и то су групе људи који се редовније и чешће контролишу. Новооткривених случајева годишње у Србији буде око 700, а по извештајима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ морталитет је велики, пошто се болест касније открива. Трећина оболелих умре – истиче др Јанковић.
Она ипак поручује људима који имају велики број младежа да се не плаше. Наиме, након првог прегледа дерматолога прави се план контролних прегледа и то у зависности од броја младежа и типа коже. Некада су те контроле на шест, а некада на 12 месеци.
Љубица Петровић
