У Србији годишње 37.000 људи оболи од неке малигне болести

најављујући почетак пројекта "Онкологија у Србији - знањем против малигних болести".

Према његовим речима, од карцинома плућа у Србији годишње оболи око 5.000 људи, око 4.500 жена оболи од рака дојке, и то све млађе жене.

Годишње се јави око 4.500 хиљада  новооболеллих од карцинома дебелог црева, и 1. 500 жена оболи од грлића материца, а готово свака трећа од њих умре, додао је Чоловић.

Управо због тих алармантних података СЛД започиње пројекат едукације лекара на што је могуће ранијем препознавању симптома, раној дијагностици, као и када је реч о савременом лечењу и палијативном збрињавању онколошких болесника.

План је да пројекат траје гоидну дана, за колико ће сви наши онколози, радиолози, пулмолози, гинеколози, хирурзи, патолози... потрудити да допринесу да 33.000 лекара који се активно баве медицином добију најважније информације које ће помоћи у раном откривању лечењу малигних болести.

"Након годину дана сумираћемо резултате пројекта са очекивањем да ћемо га наставити. Пројекат је додатни напор СЛД да се постигну бољи резултати у лечењу малогних болести. Ми се не бавимо лечењем већ едукацијом, како би лекари обновили, допунили и осавременили знања о малигним болестима, компликацијама, збрињавању пацијента ", рекао је др Чоловић новинарима на представљању пројекта у просторијама СЛД.

Епидемиолог Института за онкологију и радиологију др Ана Јовићевић подсетила је да Србија спада међу "рекордере", када је реч о обољевању и умирању од рака плућа и грлића материце.

Она је додала да Србија јесте започела скрининг на рак дојке, грлића материце и дебелог црева, али да су проблеми недовољна покривеност и слаб одзив.

"Кад је реч о мамографији, мање од 30 одсто жена се одазове на скрининг", указала  је др Јовићевић и додала да очекује да ће прокејат СЛД у великој мери унапредити постојеће програме и изменити слику малигних болести у нашој земљи.

Упитана да ли је већи број оболелих директна последица деловања осиромасеног уранијума током бомбардовања, на шат указују поједини стручњаци, она је истакла да, уколико је тачно да није било бомбардовања осиромашеним уранијумом на широј територији земље, не може се рећи да то има утицај на оболевање.

"Ако посматрате стопе оболевања и умирања деценијама уназад, никаква посебна одскакања нису виђења. Бележимо континуиран пораст, али као и околне земље", казала је др Јовићевић.

Директор Медикалне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије Даворин Радосављевић навео је да би било добро да се главни део развоја клиничке онкологије пребаци на секундарни ниво.

"На Онколошком институту, који је прављен за Београд 1939. године, данас се ради 40 до 50 одсто хемотерапије, а можда чак и радиотерапије у нашој земљи. Метрополизација онкологије је огромна, а није потребна", казао је Рдосављевић.

Да су проблема са великим бројем оболелих и умрлих од малигних болести свесни у Министарству здравља, потврдио је државни секретар Ферец Вицко, који је истакао да је када је дошло до укидања специјализације из клиницке онкологије, та специјализације ипак враћена.

Он је рекао да је жалосно што у последњих пет година ниједан иновативни лек није регистрован и додао да ће министарство радити на томе да "у најмању руку" три до пет  лекова уђу на наше тржиште.

"Имамо и договор са великим фармацеутским кућама да се негде уштеди, спусти цена, а зарад могућности доступности неког лечења које до сада због цене није могли да буде спроведено у Србији", рекао је Вицко.

(Танјуг)