У САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ПРАВИЛНУ ИСХРАНУ НАЈВИШЕ ДОЛАЗЕ ПАЦИЈЕНТИ ЗБОГ ВИШКА КИЛОГРАМА Нема витке линије без одлуке да се до ње дође
- Докторка, појела сам два колача код куме на слави, али нисам уопште пила сокове, ни алкохол, само воду – практично са врата почиње да се исповеда пацијенткиња која долази код нутриционисте у Саветовалиште при Одсеку за правилну исхрану и промоцију здравих стилова живота Института за јавно здравље Војводине.
Ова жена је пацијенткиња у Саветовалишту већ три месеца, а гојанзност је био разлог њеног доласка. Каже како је она знала да греши у исхрани, па је знала и где греши „али онда ми је докторка све лепо објаснила”. Тако су се договориле да нема касне вечере, да нема прескакања оброка, шта је важно да се једе, а шта мора да се избегава. Ипак, она пита да ли може некад питу да умеси, колач да поједе, неку тестенину.
- Наравно да може, али само некад. Не стално, не сваки дан. Кад се једе колач, нема другог теста – кроз осмех одговара др Драгана Балаћ.
Пацијенткиња, уз тежак уздах, прихвата. Задовољна је напретком који је постигла, смањењем великог броја килограма, осећа се боље, лакше.
У Саветовалиште пацијенти могу да дођу на два начина. Један је да добију упут од изабраног лекара, а у односу на потребу долазака на контроле, за сваки долазак је потребан упут од изабраног лекара. Други начин је без упута, уз плаћање. Доценткиња др Драгана Балаћ води ово Саветовалиште и каже како се први преглед наплаћује 1.000 динара, контролни преглед уз тумачење лабораторијских налаза се наплаћује 600 динара и антропометријска мерења се наплаћују 200 динара.
- По савет у вези са исхраном долазе особе које су са гојазношћу, потхрањеношћу, повишеним масноћама у крви. шећерном болешћу, метаболичким синдромом, исулинском резистенцијом, хипотиреозом или хипертиреозом, повишеним артеријским крвним притиском (хипертензија), ментално условљеним поремећајима узимања хране (анорексија, булимија), трудноћом, обољењима бубрега, запаљенским болестима црева (Кронова болест или улцерозни колитис), кандидом, малигним болестима, анемијама, алергијама или интолеранцијом на храну и специфилним захтевима услед различитих спортских активности – наводи др Драгана Балаћ.
Према њеним речима, највише им се обраћају гојазне особе, али истиче како нема напратке, нити резултата, док особа са вишком килограма не одлучи да се са њима избори. И у овој врсти лечења је јако битна психичка компонента, те др Балаћ наводи како у Саветовалишту имају и психолога који ради са пацијенткињама.
- Док не дођемо до неког циља, може да прође и годину дана, са гојазним особама. Код анорексичних особа је питање да ли ће уопште да дођу на контролу и да преломе да треба да долазе код лекара – испричала је др Балаћ.
Током септембра имали су између 80 и 90 пацијената, а прегледи се заказују на сваких пола сата, јер је потребан индивидуални приступ за сваког пацијента.
- Индивидуална медицинска нутритивна терапије јесте једини оправдани начин лечења свих ових здравствених стања. Консултације у области исхране, у циљу одређивања нутритивне терапије обављају се после испитивања стања ухрањености и клиничког и лабораторијског налаза на првом прегледу. Прави се индивидуална дијета за сваког корисника Саветовалишта и на контролном прегледу коригује се јеловник. Дијагностичким методама и анамнезом процењује се нутритивни статус код здравих особа као и код особа са различитим обољењима – испричала је др Балаћ.
Основа њиховог рада су индивидуални прегледи и дефинисање дијетотерапије након обављених прегледа и увида у лабораторијске налазе. Медицинска нутритивна терапија се одвија у пет корака и то су нутритивна процена, нутритивна дијагноза, нутритивна интервенција, нутритивни надзор и нутритивна оцена.
Нутритивна процена се базира на нутритивној анамнези, анкети исхране и доступности хране, биохемијским показатељима и антропометријским мерењима. Нутритивну дијагнозу даје лекар специјалиста хигијене на основу нутритивне процене, планира и спроводи индивидуалну терапију користећи водиче за нутритивну праксу. Водичи су засновани на очекиваним нутритивним и здравственим ефектима, прати се прихватање и примена дијететске калоријске рестрикције од 300 до 500 кцал у односу на дневне енергетске потребе. Примарни терапијски циљ је губитак на телесној маси од 10 одсто током три до шест месеци терапије.
Др Драгана Балаћ је напоменула како раде и антропометријска мерења, као саставни део праћења ухрањености особа на дијетном режиму исхране и као метода за утврђивање здравствених ризика, а на основу измерене телесне масе, телесне висине, обима струка и израчунавања индекса телесне масе.
- Може да се каже да су Војвођани генерално гојазни и да треба да воде рачуна о исхрани, али свима саветујемо и више физичке активности. Могу да пронађу неке вежбе на интернету које су прилагођене њиховиом годинама и здравственом стању и да их примењују – истакла је др Балаћ.
Љ. Петровић