U SAVETOVALIŠTE ZA PRAVILNU ISHRANU NAJVIŠE DOLAZE PACIJENTI ZBOG VIŠKA KILOGRAMA Nema vitke linije bez odluke da se do nje dođe

Ova žena je pacijentkinja u Savetovalištu već tri meseca, a gojanznost je bio razlog njenog dolaska. Kaže kako je ona znala da greši u ishrani, pa je znala i gde greši „ali onda mi je doktorka sve lepo objasnila”. Tako su se dogovorile da nema kasne večere, da nema preskakanja obroka, šta je važno da se jede, a šta mora da se izbegava. Ipak, ona pita da li može nekad pitu da umesi, kolač da pojede, neku testeninu.

- Naravno da može, ali samo nekad. Ne stalno, ne svaki dan. Kad se jede kolač, nema drugog testa – kroz osmeh odgovara dr Dragana Balać.

Pacijentkinja, uz težak uzdah, prihvata. Zadovoljna je napretkom koji je postigla, smanjenjem velikog broja kilograma, oseća se bolje, lakše.

U Savetovalište pacijenti mogu da dođu na dva načina. Jedan je da dobiju uput od izabranog lekara, a u odnosu na potrebu dolazaka na kontrole, za svaki dolazak je potreban uput od izabranog lekara. Drugi način je bez uputa, uz plaćanje. Docentkinja dr Dragana Balać vodi ovo Savetovalište i kaže kako se prvi pregled naplaćuje 1.000 dinara, kontrolni pregled uz tumačenje laboratorijskih nalaza se naplaćuje 600 dinara i antropometrijska merenja se naplaćuju 200 dinara.

- Po savet u vezi sa ishranom dolaze osobe koje su sa gojaznošću, pothranjenošću, povišenim masnoćama u krvi. šećernom bolešću, metaboličkim sindromom, isulinskom rezistencijom, hipotireozom ili hipertireozom, povišenim arterijskim krvnim pritiskom (hipertenzija), mentalno uslovljenim poremećajima uzimanja hrane (anoreksija, bulimija), trudnoćom, oboljenjima bubrega, zapaljenskim bolestima creva (Kronova bolest ili ulcerozni kolitis), kandidom, malignim bolestima, anemijama, alergijama ili intolerancijom na hranu i specifilnim zahtevima usled različitih sportskih aktivnosti – navodi dr Dragana Balać.

Prema njenim rečima, najviše im se obraćaju gojazne osobe, ali ističe kako nema napratke, niti rezultata, dok osoba sa viškom kilograma ne odluči da se sa njima izbori. I u ovoj vrsti lečenja je jako bitna psihička komponenta, te dr Balać navodi kako u Savetovalištu imaju i psihologa koji radi sa pacijentkinjama.

- Dok ne dođemo do nekog cilja, može da prođe i godinu dana, sa gojaznim osobama. Kod anoreksičnih osoba je pitanje da li će uopšte da dođu na kontrolu i da prelome da treba da dolaze kod lekara – ispričala je dr Balać.

Tokom septembra imali su između 80 i 90 pacijenata, a pregledi se zakazuju na svakih pola sata, jer je potreban individualni pristup za svakog pacijenta.

- Individualna medicinska nutritivna terapije jeste jedini opravdani način lečenja svih ovih zdravstvenih stanja. Konsultacije u oblasti ishrane, u cilju određivanja nutritivne terapije obavljaju se posle ispitivanja stanja uhranjenosti i kliničkog i laboratorijskog nalaza na prvom pregledu. Pravi se individualna dijeta za svakog korisnika Savetovališta i na kontrolnom pregledu koriguje se jelovnik. Dijagnostičkim metodama i anamnezom procenjuje se nutritivni status kod zdravih osoba kao i kod osoba sa različitim oboljenjima – ispričala je dr Balać.

Osnova njihovog rada su individualni pregledi i definisanje dijetoterapije nakon obavljenih pregleda i uvida u laboratorijske nalaze. Medicinska nutritivna terapija se odvija u pet koraka i to su nutritivna procena, nutritivna dijagnoza, nutritivna intervencija, nutritivni nadzor i nutritivna ocena.

Nutritivna procena se bazira na nutritivnoj anamnezi, anketi ishrane i dostupnosti hrane, biohemijskim pokazateljima i antropometrijskim merenjima. Nutritivnu dijagnozu daje lekar specijalista higijene na osnovu nutritivne procene, planira i sprovodi individualnu terapiju koristeći vodiče za nutritivnu praksu. Vodiči su zasnovani na očekivanim nutritivnim i zdravstvenim efektima, prati se prihvatanje i primena dijetetske kalorijske restrikcije od 300 do 500 kcal u odnosu na dnevne energetske potrebe. Primarni terapijski cilj je gubitak na telesnoj masi od 10 odsto tokom tri do šest meseci terapije.

Dr Dragana Balać je napomenula kako rade i antropometrijska merenja, kao sastavni deo praćenja uhranjenosti osoba na dijetnom režimu ishrane i kao metoda za utvrđivanje zdravstvenih rizika, a na osnovu izmerene telesne mase, telesne visine, obima struka i izračunavanja indeksa telesne mase.

- Može da se kaže da su Vojvođani generalno gojazni i da treba da vode računa o ishrani, ali svima savetujemo i više fizičke aktivnosti. Mogu da pronađu neke vežbe na internetu koje su prilagođene njihoviom godinama i zdravstvenom stanju i da ih primenjuju – istakla je dr Balać.

LJ. Petrović