У обновљеној кухињи КЦВ-а свакога дана спреме 4.500 порција хране

Доручак се спрема до шест сати, а до осам се допреми до свих клиника, као и до Бетаније која је ван круга болнице, али и пацијентима који се лече у Јодној бањи.

- У шест сати почиње припрема ручка, који мора да буде готов до 10 сати, а у подне мора да изађе из кухиње и сервирке га деле по клиникама. Све се спрема као и у свакој кући, само што ми ручак припремамо у 12 казана, од којих су три од 150, а остали од 300 литара. Наравно, не буду сви казани пуни, што зависи од јеловника који припремамо за тај дан. Вечера почиње да се припрема у 12 сати, па до 15 часова, а у 17.30 све клинике добијају вечеру – каже шефица Службе за исхрану у Клничком центру Војводине Ковиљка Нерац.

Вредни кувари спремали су тога дана за ручак купус с пилетином, друго јело било је просо и ослић, шаргарепа за посебну дијету, кромпир пире за посебну дијету, ђувеч, салате од свеже цвекле и шаргарепе, а за вечеру је било и гибанице.

За припрему хране задужено је 15 кувара, седам помоћника кувара, два помоћна радника који термосе с храном износе до возила за дистибуцију, двоје јеловничара, двоје нутрициониста, један месар и три спремачице. Сви они раде у три смене и ангажовани су од четири сата ујутро, до 20 часова. За раднике у кухињи нема празника и нерадних дана, јер свакога дана у највећој покрајинској болници леже пацијенти који чекају на оброке.

Рецепти за јела направљени су на основу количине намирница по пацијенту. Тако да за паприкаш за 500 особа иде 9кг лука, 65кг меса, 175кг кромпира, 2,5кг парадајз пиреа, као и вегета, со, бибер и брашно.

Свакога дана кувају више различитих јела, односно различите дијететске режиме, који зависе од болести пацијента, па неки једу на пример само кувано, некима треба пасирана храна, другима течни оброци.

Помоћница директора КЦВ, задужена за здравство, ендокринолог професорка др Едита Стокић каже да припрема хране није једноставна, јер је део терапије и имају око 60 дијететских режима који се прилагођавају пацијентима, њиховим годинама, дијагнозама, врсти терапије. Није иста храна за људе који су оперисани, за породиље или оне у поступку рехабилитације.

- Поред количине хране, енергетских вредности, припрема оброка захтева и одговарајући састав, одабир намирница, које су уједно и терапијска мера. На пример, оболели од дијабетеса не добијају концентроване угљене хидрате, болесници с артеријском хипертензијом имају смањен унос масти, они с повишеним холестеролом добиће оброк који је осиромашен мастима. Некад је у терапијском третману неопходно у значајној мери смањивање уноса хране, на пример у постоперативном току, уз постепено увођење све ширег асортимана намирница. Клинички центар је у значајној мери проширио дијапазон намирница и имамо више од 10 врста хлеба, више врста сирева, меса и рибе, као и свежег воћа и поврћа – наводи др Стокић.

Инсистира се на адектавној примени мера савремене технологије обраде хране, а заступљени су и готови производи, попут паковања путера, јогурта у чашама, млека у паковању од два децилитра, упакованих погачица, проја, кифли.

Храна се припрема по утврђеним протоколима и рецептима, а јеловник се прави сваке недеље и пацијенти знају унапред шта имају за доручак, ручак и вечеру.

- Ретко имамо замерке на храну, али треба да се зна да болничка храна одговара стандардима медицине. Намирнице су свеже, сервиране у адекватним количинама и на адекватан начин – истакла је др Стокић.

Нутрициониста Бранислава Личина каже како имају 13 до 15 основних дијета, а остале су изведене из њих.

- Имамо и специјалне дијете, које су индивидуални режим, и ти оброци се припремају у мањим посудама. Поштујемо и исхрану вегетаријанаца и вегана, као и религијске захтеве људи, односно пост или исхрану муслимана. Све то, наравно, у складу с нашим техничким могућностима. Већина пацијената задовољна је оброцима – испричала је Личина и напоменула како се све намирнице контролишу, од улаза робе, до квалитета и разноврсности, а двоструко је повећан број намирница које се набављају.

Имају и сухомеснате производе, сиреве, свеже воће и поврће и све је у скалду с Правилницима, као и принципима добре хигијенске и произвођачке праксе. Комисија за медицинско-нутритивну терапију постоји две године и поштују се најновије смернице Министарства здравља за исхрану трудница, Национални водич за дијабетес, као и светске и европске препоруке за друге болести. Такође, едукују и пацијенте о принципима правилне исхране, са посебним освртом на едукацију оболелих од дијабетеса, којих је велики број.

Бранислава Личина каже да имају и свињетину, јунетину, пилетину, ћуретину, као и рибе, и то скушу, шарана, ослића и шкарпину, да од сухомеснатих призвода пацијенти добијају прашку шунку, ћуреће бело месо, ћурећа прса, чајну кобасицу, сланину, као и више врста сирева с различтиим процентом масти. Ту су и житарице и пахуљице, а за пацијенте у дневним болницама упаковани производи.

Ковиљка Нерац истиче да је од јула ове године далеко лакши рад, јер је кухиња обновљена. Урађена је вентилација, сређени зидови, постављени нови сливници, стављени подови, размакнути су казани, споља је стављена фасада и промењени су олуци. Она је у кихињи КЦВ већ 37 година и каже како никада до сада није урађена таква реконструкција.

- Лакше је одржавање хигијене, јер сада имамо индустријске подове, који не клизе. Све се пере ручно, али је изнад казана вода, а одмах испред су сливници у које се слива вода. Раније, колико год да смо прали и рибали, није изгледало чисто – испричала је Нерац.

Љ. Петровић