U obnovljenoj kuhinji KCV-a svakoga dana spreme 4.500 porcija hrane

Doručak se sprema do šest sati, a do osam se dopremi do svih klinika, kao i do Betanije koja je van kruga bolnice, ali i pacijentima koji se leče u Jodnoj banji.

- U šest sati počinje priprema ručka, koji mora da bude gotov do 10 sati, a u podne mora da izađe iz kuhinje i servirke ga dele po klinikama. Sve se sprema kao i u svakoj kući, samo što mi ručak pripremamo u 12 kazana, od kojih su tri od 150, a ostali od 300 litara. Naravno, ne budu svi kazani puni, što zavisi od jelovnika koji pripremamo za taj dan. Večera počinje da se priprema u 12 sati, pa do 15 časova, a u 17.30 sve klinike dobijaju večeru – kaže šefica Službe za ishranu u Klničkom centru Vojvodine Koviljka Nerac.

Vredni kuvari spremali su toga dana za ručak kupus s piletinom, drugo jelo bilo je proso i oslić, šargarepa za posebnu dijetu, krompir pire za posebnu dijetu, đuveč, salate od sveže cvekle i šargarepe, a za večeru je bilo i gibanice.

Za pripremu hrane zaduženo je 15 kuvara, sedam pomoćnika kuvara, dva pomoćna radnika koji termose s hranom iznose do vozila za distibuciju, dvoje jelovničara, dvoje nutricionista, jedan mesar i tri spremačice. Svi oni rade u tri smene i angažovani su od četiri sata ujutro, do 20 časova. Za radnike u kuhinji nema praznika i neradnih dana, jer svakoga dana u najvećoj pokrajinskoj bolnici leže pacijenti koji čekaju na obroke.

Recepti za jela napravljeni su na osnovu količine namirnica po pacijentu. Tako da za paprikaš za 500 osoba ide 9kg luka, 65kg mesa, 175kg krompira, 2,5kg paradajz pirea, kao i vegeta, so, biber i brašno.

Svakoga dana kuvaju više različitih jela, odnosno različite dijetetske režime, koji zavise od bolesti pacijenta, pa neki jedu na primer samo kuvano, nekima treba pasirana hrana, drugima tečni obroci.

Pomoćnica direktora KCV, zadužena za zdravstvo, endokrinolog profesorka dr Edita Stokić kaže da priprema hrane nije jednostavna, jer je deo terapije i imaju oko 60 dijetetskih režima koji se prilagođavaju pacijentima, njihovim godinama, dijagnozama, vrsti terapije. Nije ista hrana za ljude koji su operisani, za porodilje ili one u postupku rehabilitacije.

- Pored količine hrane, energetskih vrednosti, priprema obroka zahteva i odgovarajući sastav, odabir namirnica, koje su ujedno i terapijska mera. Na primer, oboleli od dijabetesa ne dobijaju koncentrovane ugljene hidrate, bolesnici s arterijskom hipertenzijom imaju smanjen unos masti, oni s povišenim holesterolom dobiće obrok koji je osiromašen mastima. Nekad je u terapijskom tretmanu neophodno u značajnoj meri smanjivanje unosa hrane, na primer u postoperativnom toku, uz postepeno uvođenje sve šireg asortimana namirnica. Klinički centar je u značajnoj meri proširio dijapazon namirnica i imamo više od 10 vrsta hleba, više vrsta sireva, mesa i ribe, kao i svežeg voća i povrća – navodi dr Stokić.

Insistira se na adektavnoj primeni mera savremene tehnologije obrade hrane, a zastupljeni su i gotovi proizvodi, poput pakovanja putera, jogurta u čašama, mleka u pakovanju od dva decilitra, upakovanih pogačica, proja, kifli.

Hrana se priprema po utvrđenim protokolima i receptima, a jelovnik se pravi svake nedelje i pacijenti znaju unapred šta imaju za doručak, ručak i večeru.

- Retko imamo zamerke na hranu, ali treba da se zna da bolnička hrana odgovara standardima medicine. Namirnice su sveže, servirane u adekvatnim količinama i na adekvatan način – istakla je dr Stokić.

Nutricionista Branislava Ličina kaže kako imaju 13 do 15 osnovnih dijeta, a ostale su izvedene iz njih.

- Imamo i specijalne dijete, koje su individualni režim, i ti obroci se pripremaju u manjim posudama. Poštujemo i ishranu vegetarijanaca i vegana, kao i religijske zahteve ljudi, odnosno post ili ishranu muslimana. Sve to, naravno, u skladu s našim tehničkim mogućnostima. Većina pacijenata zadovoljna je obrocima – ispričala je Ličina i napomenula kako se sve namirnice kontrolišu, od ulaza robe, do kvaliteta i raznovrsnosti, a dvostruko je povećan broj namirnica koje se nabavljaju.

Imaju i suhomesnate proizvode, sireve, sveže voće i povrće i sve je u skaldu s Pravilnicima, kao i principima dobre higijenske i proizvođačke prakse. Komisija za medicinsko-nutritivnu terapiju postoji dve godine i poštuju se najnovije smernice Ministarstva zdravlja za ishranu trudnica, Nacionalni vodič za dijabetes, kao i svetske i evropske preporuke za druge bolesti. Takođe, edukuju i pacijente o principima pravilne ishrane, sa posebnim osvrtom na edukaciju obolelih od dijabetesa, kojih je veliki broj.

Branislava Ličina kaže da imaju i svinjetinu, junetinu, piletinu, ćuretinu, kao i ribe, i to skušu, šarana, oslića i škarpinu, da od suhomesnatih prizvoda pacijenti dobijaju prašku šunku, ćureće belo meso, ćureća prsa, čajnu kobasicu, slaninu, kao i više vrsta sireva s različtiim procentom masti. Tu su i žitarice i pahuljice, a za pacijente u dnevnim bolnicama upakovani proizvodi.

Koviljka Nerac ističe da je od jula ove godine daleko lakši rad, jer je kuhinja obnovljena. Urađena je ventilacija, sređeni zidovi, postavljeni novi slivnici, stavljeni podovi, razmaknuti su kazani, spolja je stavljena fasada i promenjeni su oluci. Ona je u kihinji KCV već 37 godina i kaže kako nikada do sada nije urađena takva rekonstrukcija.

- Lakše je održavanje higijene, jer sada imamo industrijske podove, koji ne klize. Sve se pere ručno, ali je iznad kazana voda, a odmah ispred su slivnici u koje se sliva voda. Ranije, koliko god da smo prali i ribali, nije izgledalo čisto – ispričala je Nerac.

LJ. Petrović