У Београду без проблема с капацитетом, далеко од колективног имунитета

Инфектолог Мијомир Пелемиш рекао је да је било неколико дана проблема са смештајем пацијената у Београду, да се сада ситуација стабилизовала и да више нема проблема, те да се пацијенти више не упућују у унутрашњост, чак напротив примају се у Београду пацијенти из унутаршњости.

„У Београду има довољно капацитета", подвукао је он.

Упитана за морталитет у марту, априлу и сада, помоћница директора Института „Батут“ Дарија Кисић-Тепавчевић истакла је да се он одржава на истом нивоу од почетка епидемије.

„Имамо ситуацију да због интензивнијег преношења имамо већи број потврђених слцуцаја. Имамо и ситуацију да се хоспуталитују особе због теже клиничке слике. У болници су сада особе које имају средње тешку и тешку пнеумонију, за разлику од прве фазе када су сви били хоспитализовани. Због тог врха леденог брега се стиче утисак да је много теже", казала је она.

Кисић Тепавчевић је казала да је сада далеко већи број инфицираних, али је тако и у целој Европи и свету.

"Стопа морталитета и леталитет одржава се у границама које су биле од почетка", додала је она.

Кисић Тепавчевић казала је да како протиче време имамо све више сазнања о овом вирусу, види се да показује афинитет и према различитим органима, не само респираторним, па се разматра читав низ последица.

"Битно да без обзира какав је вирус, да ли је дошло до измена, а нема доказаних научних података да је дошло, оно што је суштина јесте да без обзира на велики број непознаница, зна се тачно како може да се спречи инфекција. Физичка дистанца јесте нешто што омогућава и спречава преношење вируса. Морамо да предузмемо све што спречава – перемо руке, носимо маске, и поштујемо физичку дистанцу. То је једини начин да спречимо инфекцију“, објаснила је она.

Пелемиш је рекао да се мозе сваког дана читати наводна нова сензација, као корона вирус напада овај или онај орган, али то, како истиче, карактеристично је за многе вирусе.

"Овај вирус препознат да је проузроковао пнеумоније, а после да напада бубребе, па и тестисе. И овај вирус показује афинитет за пуно органа, као и други вируси”, објаснио је он.

Пелемиш је рекао да сви узрасти обољевају од ове болести, али исход је различит.

"На данашњи дан у КБЦ Драгиша Мишовић имамо 12 деце и шест мајки. У Нишу шесторо деце и Шапцу троје деце. Сви су добро, али то је доказ да морамо да чувамо и децу јер се и она заражавају", казао је он.

Што се тиче резултата студије о имунитету, Кисић Тепавчевић је рекла, да је када је урађено пилот истразивање објављено да је степен колективног имунитета на седам одсто.

Студија, према њеним речима, је и даље у току и чим буду прелиминарни резултати готови о томе ће бити обавештена јавност.

Вирусолог Срђан Јанковић казао је да, иако још нема резултата студије, закључак је да смо јако далеко од прага колективног имунитета.

“Наша стратегија не подразумева да ће епидемија у овој фази моћи да се успори тиме што се довољан број људи прокужио", објаснио је он.