TVOJA REČ: Sanja Nikolić (23), studentkinja molekularne biologije u Padovi
Novosađanka Sanja Nikolić (23) nedavno je stigla u Padovu, gde je postala student prve godine master studija molekularne biologije. Međutim, da bi uspela da stigen i do druge godine, potrebna joj je podrška svih onih koji žele i koji su u mogućnosti da joj pomognu u tome.
Naime, Sanja živi samo sa majkom, koja je nezaposlena, i njih dve krpe kraj s krajem samo uz alimentaciju koju dobija od oca. Iako imaju minimalna mesečna primanja, na univerzitetu u Padovi nije uspela da dobije krevet u studentskom domu jer nije „dovoljno siromašna“, i tako su nastali svi problemi. Preko platforme njnjnj.gofundme.com uspela je za nepunih mesec dana da prikupi 2.700 evra, što je dovoljno novca samo za smeštaj tokom prvog semestra, dok joj fali još 2.300 evra za naredni semestar. Sanja je diplomirala na PMF-u, na odseku za biologiju sa preusmerenjem na molekularnu biologiju, s prosekom 9,9.
- Za jednu godinu u Padovi školarina je 2.600 evra, međutim kad se prijavljujemo, svi internacionalni studenti bi trebalo da budemo oslobođeni od plaćanja, ali to nećemo znati do 20. oktobra. Podnela sam zahtev za oslobađanje od školarine i čekam da mi jave rezultate - priča naša sagovornica. - Padova je univerzitetski grad kao Novi Sad i iznajmljuju se sobe za studente. Ja sam našla jedan stan koji ćemo deliti nas četvoro-petoro, zajednički su kuhinja i kupatilo, a imam pravo na svoju sobu.
Kako protiče prikupljanje novca za studije? Koliko ti je para uopšte potrebno?
- Prvo je nastao problem u porodici jer je tata odbio da me finansijski podrži. Inače živim sa mamom, jer su moji razvedeni. E sad, nisam imala na umu da mogu da ispadnem iz tog doma, jer se u prijavnom formularu za dom gledaju samo porodična primanja. Budući da je moja mama nezaposlena, ja ne radim, živimo samo od tatine alimentacije, a rečeno mi je da su mi sva ta primanja toliko mala da nema šanse da me ne prime. Iako sam dosta nisko rangirana, što je dobro, s druge strane nisam dovoljno nisko, pa mi nije jasno koliko još siromašnija treba da budem da bih upala. Od 650 domskih mesta, 20 odsto je za studente prve godine, a od toga je 30 odsto rezervisano za studente koji ne dolaze iz Evropske unije. Ja sam 89. rangirana, što znači da sam 89. najsiromašnija osoba koja ide u Padovu. A oni nisu napravili sistem da, osoba koja je već 21. prva na listi, odnosno prva ispod crte, nema sredtsva da sama plati smeštaj i da joj je dom potreban isto onoliko koliko i onima koji su u prvih 20. Budući da je tata odbio da me na bilo koji način podrži, onda sam se setila drugara koji je pre dve godine takođe za studije prikupljao novac preko platforme njnjnj.gofundme.com. Za sad sve to ide dobro, skupljeno je 2.700 evra i to je meni dovoljno za oktobar, novembar i decembar, a trebalo bi da skupim još 2.300 evra za drugi semestar. To je trenutna priča. Slala sam i mejlove raznim kompanijama i odgovori su bili, ako ih je uopšte bilo, poprilično negativni.
Znači, dovoljno će ti biti tih 5.000 evra?
- Da, za smeštaj. Nisam tu htela da računam i novac za knjige, hranu, dodatne troškove, ono što sam već platila za prijavljivanje... To je nešto što ću sama uspeti da pokrijem, jer za toliko imam dovoljno ušteđevine od rođendana, praznika i tako...
Šta u slučaju da ipak ne uspeš da prikupiš sav taj novac?
- Trudim se da ne razmišljam o tome. Optimistična sam. Vidim da me je za ovih nepunih mesec dana dosta ljudi podržalo, naročito oni od kojih to nisam ni očekivala.
A ti imaš šansu da drugu godinu na masteru pohađaš na buyetu?
- Apsolutno, zato se i trudim ovoliko. Da znam da ne mogu, ne bih sve ovo ni počinjala, jednostavno bi mi bilo nerealno da očekujem. Tako da ću u sledećoj godini najverovatnije dobiti i dom.
Otkud ljubav prema biologiji i molekularnoj biologiji, uopšte?
- To je od malena. Odrasla sam u delu grada koji je dosta u zelenilu i prirodi, pa sam proučavala bubice, drveće... Čim smo dobili biologiju u petom razredu osnovne, ja sam bila oduševljena, učila sam unapred, meni je sve to bilo fenomenalno. Onda smo dobili i hemiju u sedmom i osmom, pa sam shvatila da me opet to previše zanima, jer je povezano sa biologijom i daje mi odgovore na pitanje „zašto“, i dobijam priliku da s mikroskopske strane shvatim neke pojave. U srednjoj školi se sve to potvrdilo i tada sam išla i u Petnicu, gde sam prvi put ušla u laboratoriju i obukla beli mantil. Tada sam shvatila da je biologija definitivno ono što želim da studiram, a što smo više učili o DNK, shvatila sam da je baš molekularna biologija moj izbor, jer je savršen spoj hemije, biologije i fizike, koja su moja tri omiljena predmeta. Na studijama sam samo potvrdila svoja prethodnja nadanja.
Šta je ono što te je navelo da se za master opredeliš u Italiji?
- Oduvek sam želela da završim studije negde u inostranstvu, tako da sam znala da mi za to treba dobar prosek, pa sam i diplomirala u roku sa prosekom 9,9. Moja razmišljanja o tome da treba da studiram negde „preko“ su dvojna. S jedne strane, volim da putujem i da upoznajem druge kulture, osećam da vidim sebe u nekoj drugoj zemlji. To nije zato što imam neka loša osećanja prema Srbiji, volim odakle sam i ponosim se time, ali jednostavno sam osoba koja želi da proputuje. S druge strane, tu je i loša stvar kada je u pitanju nauka u Srbiji, a to je da kod nas ima malo instituta i teško je dobiti radno mesto.
Planiraš li i doktorske negde preko?
- Da, svakako planiram, ali ne znači da će to biti Italija.
Kakva su ti očekivanja od Padove i studiranja tamo?
- Trenutno ne znam šta me očekuje, jako sam uzbuđena. I dalje ne znam na šta idem, ali ja volim da se bacam u nepoznate situacije i da vidim kako ću se snaći. Kad god se tako nešto dešavalo, dobro mi je išlo. Očekujem da ću mnogo raditi, ali na to ne gledam kao na nešto loše. Kad najviše radim na sebi onda i najponosnija budem na sebe kad to nešto prođe i vidim da sam uspela. Radujem se teškim stvarima i velikim izazovima. Ipak, očekujem da će biti problem sa jezikom, s obzirom na to da ne znam italijanski, mada sam počela pre neki dan da ga učim malo onlajn.
Ko je Sanja kad se ne bavi molekularnom biologijom?
- Uh... Volim da vozim bicikl i jedan period sam svaki dan obilazila neku novu ulicu u gradu. Jednostavno sam želela da istražim Novi Sad i neke delove koji su mi nepoznati. Jedno vreme sam pisala pesme, ali se to smanjilo, pa se nadam da ću imati opet vremena da se i time bavim. Volim da proučavam astronomiju, volontiram u Pokretu gorana Novog Sada kao edukator, bila sam član brojnih nevladinih i studentskih organizacija, pišem za „Zleni Sad“, deo sam Centra za međunarodnu javnu politiku...
L. Radlovački