ТВОЈА РЕЧ Рајна Мандић (32): Најважнији су брашно, вода, љубав и стрпљење

Али, исто тако љубав чува само оно најбоље у нама и мотивише нас да то поделимо са другима. А како се до срца стиже преко стомака, најважније је, онда, знати како умесити ту љубав и њоме нахранити људе око себе.

Рајну Мандић (32) из (Босанске) Градишке љубав је довела у Нови Сад пре шест година и мотивисала је да своју срећу искаже и кроз храну коју прави на старински начин. Како би поделила са људима такав процес прављења разних теста, покренула је Инстаграм страницу „Фрее_бакер“ на којој објављује јединствене фотографије и видео снимке својих још јединственијих производа.

- Ја сам поструци прехрамбени технолог и бавим се пекарством од кад сам завршила факултет, значи осам година. Радим овде за једну велику прехрамбену компанију, а у слободно време правим хлебове - почиње своју причу Рајна, ексклузивно нам откривајући свој идентитет.

Шта све правиш осим хлебова?

- Радим пецива, а почела сам да радим и тестенину, али основа свега је кисело тесто, заправо, сва пецива се раде са тим домаћим квасцем. Да би направили један хлеб, потребно је од самог почетка девет дана. То је јако дуг процес ферментације и стајања, док се направе те природне ћелије квасца, а онда се све то користи за даљу производњу свих пецива и хлебова.

Ти своје производе пласираш преко Инстаграма, ако сам добро схватила?

- Још не. Водим Инстаграм страницу чисто да бих људима приближила свеи како би и сами кренули да на овакав начин праве хлеб у својим кућама.Доста њих је направило такав хлеб и одушевљени су! То је и најстарији начин производње хлеба. У плану је да се у Новом Саду отвори једна занатска пекара, за почетак би Новосађани могли дакупују те производе, а ја ћу се и даље бавити овом својом страницом.

Да ли то значи да у твојој кући никад нема производа из пекара?

- Па, откад сам почела тиме да се бавим - не. Имам и малу бебу од десет месеци и како сам кренула да му уводим храну, обожава хлеб, па ја стално правимнешто за њега, за породицу, пријатеље и тако. И сад, у тој фирми у којој радим, директор је препознао ту идеју, па сад и на послу развијам те производе како би, надам се, почетком следећег месеца већ то заживело у Новом Саду.

Која је нека основна разлика, осим процедуре прављења и домаћег квасца, када причамо о изгледу и укусу између хлеба који ти правиш и оног који можемо да купимо у пекарама?

- Па, разлика у односу на све хлебове које сам до сад правила и јела је та да има дебелу корицу, прозрачну средину пуну рупица...

Мекано као душа...

- Јесте. Мекано је унутра, а корица је тврда, свежина је иста и после пет дана, можеш слободно да га једеш, нема кварења, а има и много бенефита по здравље.

Као на пример?

- Сви производи који садрже кисело тесто брже се пробављају. Добро је за дијабетичаре јер не подиже ниво шећера у крви, а делује и као пробиотик. Сва истраживања показују да овакав хлеб подмлађује, спречава одређене врсте рака... Ја се више базирам на то да је природно и здраво, без адитива и, у ствари, сви производи садрже само брашно, со и воду. После додајем бруснице, суво грожђе, семенке или већ нешто...

Значи, то су три једина-једина-једина састојка?

- Да, једини састојци уз много љубави и много времена. Јер, стварно, за један хлеб је потребно, након девет дана кад се направи тај стартер односно кисело тесто, потребно је минимум 24 сата да би се хлеб или било које пециво направило. Тек после седам дана се виде промене, крећу балончићи, осећа се киселкасти мирис...

И, колико пута си морала да покушаваш док ниси добила хлеб какав ти се баш свидео?

- Па, сигурно два месеца, константног рада, пробе, мењања брашна и свих услова, да ли је топло или хладно у стану...

Значи, иако све тако једноставно изгледа, заправо и није баш...? Треба живаца...

- Ја нисам нешто нарочито стрпљива особа, па ме је то додатно кочило, јер сам ја то мислила, зашто мора седам дан, кад бих ја то покушала за три...

Зашто беби треба девет месеци, што нису довољна три?

- Е, баш тако! Док стварно нисам одрадила цели тај процес онако како баш треба, нисам ни добила добар производ.

Је л’ имаш сад моменте, кад не месиш, да ти фали?

- Имам. Јер, кад направиш то кисело тесто, стално мораш да бринеш о њему, да га дохрањујеш, односно да му додајеш брашно и воду како би живео, јер тако се он храни. Онда га ставиш у фрижидер, сваких седам дана, иако не користиш, да га обнављаш. Али, стварно волим то што радим, а радим то и на послу и код куће, где се базирам да правим неке нове ствари, чисто да пробам. Сад хоћу да пробам да правим тортиље... И волим да фотографишем, да то све подсећа на нека стара времена. Тако сам некако замислила тај свој Инстаграм, да људима некако приближим све то...

Да им крене водица на уста...

- Јесте, да. Јер, ми сви волимо лепо, волимо да нас привуче изглед, па гледам и да фотографије привуку људе да прочитају нешто о овоме. Немам дуго профил, али људи се већ интересују.

А је л’ и наручују?

- Доста њих ме пита, али ја стварно поред мале бебе и посла немам времена да сад још и то продајем.

Од свих производа, да ли постоји неки који ти је најдражи, најслађи?

- Хлеб ми је фаворит и баш сам теби донела тај са семенкама. Он ме, некако, никад није изневерио, увек ми добро испадне. Преукусни су и штапићи са маслинама, на фазон су грисина.

Споменула си да кисело тесто мораш да дохрањујеш, што значи да оно може да буде употребљиво и након дужег периода од девет дана?

- Једном кад га направиш, можеш да га користиш цео живот. Неке пекаре у иностранству имају та кисела теста која су им стара по 10-15 година. Ти га стално дохрањујеш и он живи, као живи организам, бринеш се о њему. Зато покушавам да објасним људима да ће једном имати посла око тога, а онда га нахраниш и месиш хлеб.

И, је л’ постоји нека разлика када користиш кисело тесто у почетку или после дужег времена?

- Развија се, хлеб добија јачу аромију, буде киселкастије. Мој стартер има шест месеци.

Још ће и проговорити... Само да не прохода!

- Да, да... Тако да, видећемо. Доста истражујем и видим да људи баш доста улажу у то и у иностранству су се многе пекаре преоријентисале на такав начин производње. Јесте мало скупље, јер има много људског рада и треба много времена да се све заврши, али ко год проба, каже да би купио колико год да кошта.

Која може да буде цена оваквог једног хлеба?

- Па сад... Не знам, килограм је, рецимо, 300 динара. Искрено, нисам се нешто упуштала у то, али мислим, кад се прерачунаш да ти стоји пет-шест дана, то и није нека цена.

Леа Радловачки