ТВОЈА РЕЧ Ален Марковић (28): Људи воле комедију и да им је све на два клика

Ален Марковић (28) из Суботице, а родом из Светозара Милетића, пронашао је начин да освоји пратиоце на интернету, креирајући својеврсну комедију, музику, видео снимке,...

Будући да је феминиста и велики поштовалац жена, за себе каже да је „Балашевић за сиромашне”, љубитељ тема које се тичу СФРЈ и ратова ’90-их, а жеља му је да једног дана себи сазида кућу што сматра дубоко романтичним чином. Ипак, завршио је средњу школу за зидара, тако да одговарајући занат има у рукама. До тада је „курир дању, музичар ноћу”.

- Нисам неко кога интересује школовање, на моју штету, а зидање ме занима још мање - каже Ален који се из непријатних и нелагодних ситуација извлачи „лошим” смислом за хумор. - Тренутно сам курир брзе поште, а ноћу сам музичар.

Како успеваш да све то ускладиш, а притом и да не запоставиш публику на друштвеним мрежама?

- У суштини, није то сваки дан. Махом викендима свирам. Обично људи викенд чекају да би одморили, а ја чекам понедељак да прођу свирке и уђем у класичну рутину. Кад сам био млађи, док сам се пробијао, свирао сам и по пет дана недељно за ситне паре, а сад ми је драже да свирам трипут месечно, али за озбиљнији новац.

Је л’ може да се скрпи крај с крајем?

- Може. Могу и много више, али сам лењ и неорганизован.

А верујем да би успео и када би могао да наплаћујеш све лајкове на друштвеним мрежама...

- Да, с тим да за мене смех нема цену. Нису ми битни лајкови, битно ми је да се људи смеју, а ја осећам да је то мој позив. Чак осећам да сам више за то него за музику, иако сам музичар читав живот. Неколико пута сам радио и станд уп комедију, али није успело, а ја сам веома самокритичан и не волим да обрађујем „млаке” теме. Једноставно, волим комедију у разним облицима.

Донекле успеваш у томе. Колико, пак, мораш да се прилагођаваш својој публици и када је реч о комедији и музици?

- Што се тиче комедије, вероватно и не наступам јер не желим да правим компромисе. Пратим америчку станд уп сцену, слушам шта људи изговарају, али смо ми превише конзервативни а такве приче и овде је то страшно. Генерално, не правим компромисе и мислим да никад нећу. Што се тиче музике, слична је ствар јер не свирам народњаке. Тражим златну средину и свирам оно што волим и што ми прија, а да није страшно На пример, екс-Ју, поп... У суштини, мислим да нема лоше музике, већ лоших песама.

Колико је, онда, публика спремна да се прилагоди теби?

- Не знам колико је то компромис, али нико никад није довлачио аутобусима људе на моју свирку, али мислим да је компромис у томе да ће неки један викенд ићи у кафану, а други у локал где је финија музика. Мада, на моје свирке махом долазе људи који су другачији и којима моји наступи пријају.

С обзиром на то да умеш да провоцираш, јер имаш специфичан став и начин изражавања, како се бориш против неистомишљеника?

- Мислим да се с годинама све мање борим, мало сам се смирио.

Зашто?

- Не знам, мислим да имам паметнија посла од препуцавања на друштвеним мрежама. Сад ми је драже да било шта друго радим. Ја сам своја мишљења променио у неколико наврата, јер кад научим нешто ново и видим да је то исправно, немам проблем да схватим да нисам био у праву. Нон-стоп сам водио ратове против анти-вакцинаша, па равноземљаша, верника, политичких неистомишљеника,... Људи тешко мењају мишљење. Стицајем околности сам схватио колико је моје време драгоцено и колико ми значи. Не желим да га трошим на борбу са ветрењачама.

Шта мислиш, зашто људи не могу да мењају ставове?

- Незнање и необразованост, пре свега. Усудићу се да кажем да велику улогу играју и сујета и глупост. Паметан човек је свестан својих ограничења, а глуп човек мисли да се у све разуме.

Неограничено је паметан... На који начин, онда, то може да се промени?

- То је, барем, једноставно. Сад ћу ти рећи. НЕ МОЖЕ!

Кроз музику и комедију представљаш ово наше друштво. Јасно је одакле црпиш инспирацију, али како одлучујеш на који начин ћеш се изразити?

- У суштини, не планирам. Свака моја песма и статус – све је изашло само од себе. Не знам да ли сам у животу рекао: „Е, сад ћу да напишем песму”. То једноставно дође...

Која је тајна успеха, односно популарности на друштвеним мрежама, нарочито данас кад свако може да ради оно што и ти радиш?

- Првенствено, мислим да сам неко ко је увек спреман да се нашали на свој рачун и его стављам на старну, што је баш тешко будући да сам его-манијак. Али, суштина је да кроз хумор можеш свашта да прогураш. Људи воле смех и да им је све на два клика. Све што окачим на друштвеним мрежама је искључиво моје, моја прича и креација.

Леа Радловачки