TVOJA REČ Alen Marković (28): Ljudi vole komediju i da im je sve na dva klika

Alen Marković (28) iz Subotice, a rodom iz Svetozara Miletića, pronašao je način da osvoji pratioce na internetu, kreirajući svojevrsnu komediju, muziku, video snimke,...

Budući da je feminista i veliki poštovalac žena, za sebe kaže da je „Balašević za siromašne”, ljubitelj tema koje se tiču SFRJ i ratova ’90-ih, a želja mu je da jednog dana sebi sazida kuću što smatra duboko romantičnim činom. Ipak, završio je srednju školu za zidara, tako da odgovarajući zanat ima u rukama. Do tada je „kurir danju, muzičar noću”.

- Nisam neko koga interesuje školovanje, na moju štetu, a zidanje me zanima još manje - kaže Alen koji se iz neprijatnih i nelagodnih situacija izvlači „lošim” smislom za humor. - Trenutno sam kurir brze pošte, a noću sam muzičar.

Kako uspevaš da sve to uskladiš, a pritom i da ne zapostaviš publiku na društvenim mrežama?

- U suštini, nije to svaki dan. Mahom vikendima sviram. Obično ljudi vikend čekaju da bi odmorili, a ja čekam ponedeljak da prođu svirke i uđem u klasičnu rutinu. Kad sam bio mlađi, dok sam se probijao, svirao sam i po pet dana nedeljno za sitne pare, a sad mi je draže da sviram triput mesečno, ali za ozbiljniji novac.

Je l’ može da se skrpi kraj s krajem?

- Može. Mogu i mnogo više, ali sam lenj i neorganizovan.

A verujem da bi uspeo i kada bi mogao da naplaćuješ sve lajkove na društvenim mrežama...

- Da, s tim da za mene smeh nema cenu. Nisu mi bitni lajkovi, bitno mi je da se ljudi smeju, a ja osećam da je to moj poziv. Čak osećam da sam više za to nego za muziku, iako sam muzičar čitav život. Nekoliko puta sam radio i stand up komediju, ali nije uspelo, a ja sam veoma samokritičan i ne volim da obrađujem „mlake” teme. Jednostavno, volim komediju u raznim oblicima.

Donekle uspevaš u tome. Koliko, pak, moraš da se prilagođavaš svojoj publici i kada je reč o komediji i muzici?

- Što se tiče komedije, verovatno i ne nastupam jer ne želim da pravim kompromise. Pratim američku stand up scenu, slušam šta ljudi izgovaraju, ali smo mi previše konzervativni a takve priče i ovde je to strašno. Generalno, ne pravim kompromise i mislim da nikad neću. Što se tiče muzike, slična je stvar jer ne sviram narodnjake. Tražim zlatnu sredinu i sviram ono što volim i što mi prija, a da nije strašno Na primer, eks-Ju, pop... U suštini, mislim da nema loše muzike, već loših pesama.

Koliko je, onda, publika spremna da se prilagodi tebi?

- Ne znam koliko je to kompromis, ali niko nikad nije dovlačio autobusima ljude na moju svirku, ali mislim da je kompromis u tome da će neki jedan vikend ići u kafanu, a drugi u lokal gde je finija muzika. Mada, na moje svirke mahom dolaze ljudi koji su drugačiji i kojima moji nastupi prijaju.

S obzirom na to da umeš da provociraš, jer imaš specifičan stav i način izražavanja, kako se boriš protiv neistomišljenika?

- Mislim da se s godinama sve manje borim, malo sam se smirio.

Zašto?

- Ne znam, mislim da imam pametnija posla od prepucavanja na društvenim mrežama. Sad mi je draže da bilo šta drugo radim. Ja sam svoja mišljenja promenio u nekoliko navrata, jer kad naučim nešto novo i vidim da je to ispravno, nemam problem da shvatim da nisam bio u pravu. Non-stop sam vodio ratove protiv anti-vakcinaša, pa ravnozemljaša, vernika, političkih neistomišljenika,... Ljudi teško menjaju mišljenje. Sticajem okolnosti sam shvatio koliko je moje vreme dragoceno i koliko mi znači. Ne želim da ga trošim na borbu sa vetrenjačama.

Šta misliš, zašto ljudi ne mogu da menjaju stavove?

- Neznanje i neobrazovanost, pre svega. Usudiću se da kažem da veliku ulogu igraju i sujeta i glupost. Pametan čovek je svestan svojih ograničenja, a glup čovek misli da se u sve razume.

Neograničeno je pametan... Na koji način, onda, to može da se promeni?

- To je, barem, jednostavno. Sad ću ti reći. NE MOŽE!

Kroz muziku i komediju predstavljaš ovo naše društvo. Jasno je odakle crpiš inspiraciju, ali kako odlučuješ na koji način ćeš se izraziti?

- U suštini, ne planiram. Svaka moja pesma i status – sve je izašlo samo od sebe. Ne znam da li sam u životu rekao: „E, sad ću da napišem pesmu”. To jednostavno dođe...

Koja je tajna uspeha, odnosno popularnosti na društvenim mrežama, naročito danas kad svako može da radi ono što i ti radiš?

- Prvenstveno, mislim da sam neko ko je uvek spreman da se našali na svoj račun i ego stavljam na starnu, što je baš teško budući da sam ego-manijak. Ali, suština je da kroz humor možeš svašta da proguraš. Ljudi vole smeh i da im je sve na dva klika. Sve što okačim na društvenim mrežama je isključivo moje, moja priča i kreacija.

Lea Radlovački