Твитер постао моћна алатка политичара

током трке за фотељу у Белој кући је на Твитеру објавио своју, како је навео, најкраћу хорор причу: „Некада давно постојао је човек по имену Доналд Трамп и кандидовао се за председника. Неки људи су желели да победи”.              

Сада је сасвим извесно да та његова “хорор порука” ипак није била довољно застрашујућа, и да је на Твитеру победио, ипак, Трамп. Штавише, Трамп у првим изјавама после избора није крио одушевљење друштвеним мрежама, сматрајући да су му оне, а пре свега Твитер, помогле да победи Хилари Клинтон. Он је за америчке медије рекао да је уз помоћ Твитера оспоравао нетачне информације у њему ненаклоњеним, великим “класичним” медијима. „Не кажем да ми се то свиђа, али порука пролази. Кад се објави нетачна прича или шта год, то је метода којом ћу узвратити”, рекао је Трамп и додао: „Мени је то супер... Мислим да друштвене мреже имају већу моћ него новац”.             

Елем, Трамп је управо на Твитеру током читаве кампање био популарнији од Клинтонове – и међу људима и међу машинама. Истраживања стручњака који су пратили политичке активности на Твитеру показало је да је током прве председничке дебате забележен двоструко већи саобраћај протрамповских хаштагова од оних којима је подржана Клинтонова. Тим оксфордског професора Филипа Хауарда је објавио да је 33 одсто хаштагова за Трампа генерисано ботовима на аутоматизованим налозима, у поређењу с 22 одсто којима је располагала Клинтонова. Ботови су улазили у интеракцију с другим корисницима и били у стању да одговоре на основна питања служећи као сервис подршке, а коришћени су и за спамовање и узнемиравање других. Хауард је, међутим, за Си-Ен-Ен рекао да је Трамп на Твитеру имао предност чак и без аутоматски генерисаних порука, као и да је на том каналу комуникације био популарнији и да имао већи саобраћај. Занимљиво је да су твитераши из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, такође били наклоњенији Трампу него Клинтоновој, барем по анализи агенције Нинамедиа, која је бележила помињање кандидата на тим мрежама у последњој недељи пред америчке изборе.              

По студији која је објављена дан уочи избора, пронађено је да је чак око 400.000 ботова на Твитеру твитовало и ретвитовало поруке невероватном брзином, тако да су “произвели” 20 одсто свих порука у вези с изборима, навео је портал МИТ Технолоyи ривју. Многи корисници баш не умеју тачно да препознају да ли је извор информација човек или робот, па ботове вреднују као људе. А будући да су роботи активнији и шаљу више порука, тако постају и све утицајнији. Није новост да они могу да “раде” и у политици јер су постали сложенији – вештачка интелигенција “разговара” с људима. Раније их је било лакше препознати, а сада све успешније опонашају саговорника. Као, иду на спавање јер се у исто време сваког дана искључе. Онда избаце 10 до 15 твитова, па их нема сат времена... итд, итд.             

Како то да им “посао” иде од руке и да су постали тако успешни? Чини се да одговор није тако компликован, бар према специјализованом немачком сајту Спектрум.де: корисници Твитера у својој комуникацији су ограниченим бројем речи подложни прекомерном коришћењу стереотипа. То значи да су, с једне стране, у стању да погоде мету право у центар, али с друге и да направе драстичну грешку. Довољно је машину лингвистички испрограмирати одређеним речником, па да она у социјалним мрежема постане “конзервативац” или “либерал”. Саговорници се препознају према учесталим реакцијама на речи које процењују према својим вредносним обрасцима.                    

Како су показала психолошка истраживања, за позитивно вредновање неке стране групе људи потребан је много већи проток времена од оног који је уткан у негативну оцену. Без обзира да ли је реч о “трамповцима”, “клинтоновцима”, “редсоксима” или “голденстејтсима”. Другим речима, алгоритам Клинтонове заглавио се у односу на брзину којом је Трамп оцрњивао противницу. Чини се да је кандидаткињи демократа одлука ФБИ да преиспита њено коришћење приватне електронске поште донело мноштво минуса у завршној фази кампање, и да је вешти противник то искористио за коначни ударац преко најбржег од свих канала комуникације – Твитера, који по дефиницији напросто обожава негативне стереотипе.              

Према “Вашингтон посту”, Клинтонова је током своје кампање користила сложени компјутерски алгоритам “Ада” за слање стратешких порука које јој иду у прилог, који је тако назван по британској пионирки у програмирању Ади Ловлајс. Отуда током кампање Yеј Зи или Бијонсе на бини поред ње. Алгоритам је снабдеван разним подацима из анкета по осетљивим државама САД (“рано гласање” и слично), и правио дневно на стотине хиљада симулација и сценарија на који начин трчати и победити Трампа. Али, “Ада” се тако затекла на клизавом терену истраживања јавног мњења које је подложно наглим променама. Рачунајући на сигурне гласове, Клинтонова у поједине државе није ни залазила. Трамп који се ослањао више на свој политички инстинкт није имао тај проблем: он их је обилазио све редом.                

Међу Трамповим пратиоцима на Твитеру било је око 40% лажних пратиоца, ботова, аутоматских налога и робота “који мисле” који су сваку боговетну вест усмеравали на његову воденицу, док је Клинтонова “добила” сваки ТВ дуел а на крају ипак изгубила. Оба табора су, очито, симулирала стварност која се до краја није могла одржати. Погубнији став “здраво за готово” показала је губитница избора, а њен алгоритам се показао као лош саветник. Трамп је у тој игри на Твитеру био много бржи. Тј. много брже је емоције забринутих Американаца претварао у гнев против Клинтонове.

Реља Кнежевић