Tviter postao moćna alatka političara

tokom trke za fotelju u Beloj kući je na Tviteru objavio svoju, kako je naveo, najkraću horor priču: „Nekada davno postojao je čovek po imenu Donald Tramp i kandidovao se za predsednika. Neki ljudi su želeli da pobedi”.              

Sada je sasvim izvesno da ta njegova “horor poruka” ipak nije bila dovoljno zastrašujuća, i da je na Tviteru pobedio, ipak, Tramp. Štaviše, Tramp u prvim izjavama posle izbora nije krio oduševljenje društvenim mrežama, smatrajući da su mu one, a pre svega Tviter, pomogle da pobedi Hilari Klinton. On je za američke medije rekao da je uz pomoć Tvitera osporavao netačne informacije u njemu nenaklonjenim, velikim “klasičnim” medijima. „Ne kažem da mi se to sviđa, ali poruka prolazi. Kad se objavi netačna priča ili šta god, to je metoda kojom ću uzvratiti”, rekao je Tramp i dodao: „Meni je to super... Mislim da društvene mreže imaju veću moć nego novac”.             

Elem, Tramp je upravo na Tviteru tokom čitave kampanje bio popularniji od Klintonove – i među ljudima i među mašinama. Istraživanja stručnjaka koji su pratili političke aktivnosti na Tviteru pokazalo je da je tokom prve predsedničke debate zabeležen dvostruko veći saobraćaj protrampovskih haštagova od onih kojima je podržana Klintonova. Tim oksfordskog profesora Filipa Hauarda je objavio da je 33 odsto haštagova za Trampa generisano botovima na automatizovanim nalozima, u poređenju s 22 odsto kojima je raspolagala Klintonova. Botovi su ulazili u interakciju s drugim korisnicima i bili u stanju da odgovore na osnovna pitanja služeći kao servis podrške, a korišćeni su i za spamovanje i uznemiravanje drugih. Hauard je, međutim, za Si-En-En rekao da je Tramp na Tviteru imao prednost čak i bez automatski generisanih poruka, kao i da je na tom kanalu komunikacije bio popularniji i da imao veći saobraćaj. Zanimljivo je da su tviteraši iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, takođe bili naklonjeniji Trampu nego Klintonovoj, barem po analizi agencije Ninamedia, koja je beležila pominjanje kandidata na tim mrežama u poslednjoj nedelji pred američke izbore.              

Po studiji koja je objavljena dan uoči izbora, pronađeno je da je čak oko 400.000 botova na Tviteru tvitovalo i retvitovalo poruke neverovatnom brzinom, tako da su “proizveli” 20 odsto svih poruka u vezi s izborima, naveo je portal MIT Tehnoloyi rivju. Mnogi korisnici baš ne umeju tačno da prepoznaju da li je izvor informacija čovek ili robot, pa botove vrednuju kao ljude. A budući da su roboti aktivniji i šalju više poruka, tako postaju i sve uticajniji. Nije novost da oni mogu da “rade” i u politici jer su postali složeniji – veštačka inteligencija “razgovara” s ljudima. Ranije ih je bilo lakše prepoznati, a sada sve uspešnije oponašaju sagovornika. Kao, idu na spavanje jer se u isto vreme svakog dana isključe. Onda izbace 10 do 15 tvitova, pa ih nema sat vremena... itd, itd.             

Kako to da im “posao” ide od ruke i da su postali tako uspešni? Čini se da odgovor nije tako komplikovan, bar prema specijalizovanom nemačkom sajtu Spektrum.de: korisnici Tvitera u svojoj komunikaciji su ograničenim brojem reči podložni prekomernom korišćenju stereotipa. To znači da su, s jedne strane, u stanju da pogode metu pravo u centar, ali s druge i da naprave drastičnu grešku. Dovoljno je mašinu lingvistički isprogramirati određenim rečnikom, pa da ona u socijalnim mrežema postane “konzervativac” ili “liberal”. Sagovornici se prepoznaju prema učestalim reakcijama na reči koje procenjuju prema svojim vrednosnim obrascima.                    

Kako su pokazala psihološka istraživanja, za pozitivno vrednovanje neke strane grupe ljudi potreban je mnogo veći protok vremena od onog koji je utkan u negativnu ocenu. Bez obzira da li je reč o “trampovcima”, “klintonovcima”, “redsoksima” ili “goldenstejtsima”. Drugim rečima, algoritam Klintonove zaglavio se u odnosu na brzinu kojom je Tramp ocrnjivao protivnicu. Čini se da je kandidatkinji demokrata odluka FBI da preispita njeno korišćenje privatne elektronske pošte donelo mnoštvo minusa u završnoj fazi kampanje, i da je vešti protivnik to iskoristio za konačni udarac preko najbržeg od svih kanala komunikacije – Tvitera, koji po definiciji naprosto obožava negativne stereotipe.              

Prema “Vašington postu”, Klintonova je tokom svoje kampanje koristila složeni kompjuterski algoritam “Ada” za slanje strateških poruka koje joj idu u prilog, koji je tako nazvan po britanskoj pionirki u programiranju Adi Lovlajs. Otuda tokom kampanje Yej Zi ili Bijonse na bini pored nje. Algoritam je snabdevan raznim podacima iz anketa po osetljivim državama SAD (“rano glasanje” i slično), i pravio dnevno na stotine hiljada simulacija i scenarija na koji način trčati i pobediti Trampa. Ali, “Ada” se tako zatekla na klizavom terenu istraživanja javnog mnjenja koje je podložno naglim promenama. Računajući na sigurne glasove, Klintonova u pojedine države nije ni zalazila. Tramp koji se oslanjao više na svoj politički instinkt nije imao taj problem: on ih je obilazio sve redom.                

Među Trampovim pratiocima na Tviteru bilo je oko 40% lažnih pratioca, botova, automatskih naloga i robota “koji misle” koji su svaku bogovetnu vest usmeravali na njegovu vodenicu, dok je Klintonova “dobila” svaki TV duel a na kraju ipak izgubila. Oba tabora su, očito, simulirala stvarnost koja se do kraja nije mogla održati. Pogubniji stav “zdravo za gotovo” pokazala je gubitnica izbora, a njen algoritam se pokazao kao loš savetnik. Tramp je u toj igri na Tviteru bio mnogo brži. Tj. mnogo brže je emocije zabrinutih Amerikanaca pretvarao u gnev protiv Klintonove.

Relja Knežević