Три петине деце доживело злостављање, највише у оквиру породице
Злостављање деце представља један од глобалних проблема у области јавног здравља данас.
Према проценама Светске здравствене организације, до једна милијарда деце узраста од 2 до 17 година је доживело физичко, сексуално или емоционално насиље или занемаривање у 2021. години.
На питање какви су подаци о злостављању и занемаривању у Србији одговор су дали стручњаци Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Њихови резултати показују да су деца различитим видовима злоупотребе у Србији у 2021. години најчешће била изложена у породичном окружењу (44,4 одсто), школи (19,8 процената) и у локалној заједници (29,8 одсто).
Према подацима извештаја “Анализа рада стручних тимова за заштиту деце од злостављања и занемаривања у здравственим установама републике србије у 2021. години”, из здравствених установа писаним извештајима или преко апликације за извештавање, укупно је пријављено злостављање и занемаривање 488 деце - 260 девојчица и 228 дечака. Половина деце трпела је физичко злостављање (48 посто), а 28 посто било је жртва емоционалног злостављања. Свако 11. дете било је жртва сексуалног злостављања, а шест посто сведок породичног насиља. Укупно је пријављено 126 сумњи на занемаривање, од чега 36 одсто на физичко и 25 одстио на емоционално. Регистровано је укупно девет сумњи на експлоатацију.
Пријављено 57 сумњи на сексуално злостављање
У Србији је 2021. године укупно пријављено 57 сумњи на сексуално злостављање, и то девет код дечака и чак 48 код девојчица. Нешто мање од половине деце која су сексуално злостављана старо је између 12 и 14 година. Број регистрованих сумњи на сексуално злостављање је у паду у односу на prеthodnе године. Девојчице су вишеструко више изложене сексуалном злостављању, а нарочито у узрасту од 12 до 14 година и од 15 до 17 година. У овој години регистровано је укупно девет сумњи на експлоатацију, и то седам случајева несексуалне и две сексуалне експлоатације.
У две трећине (59 одсто) случајева дете је у самој установи добило адекватан медицински третман и психолошку подршку. Свако пето дете је упућено на виши ниво здравствене заштите, а седам посто деце је хоспитализовано због природе повреде. За све врсте злостављања најчешћи почиониоци су вршњаци, родитељи и позната особа из окружења детета. По учесталости и врсти занемаривања, за физичко, медицинско и едукативно занемаривање најчешће су пријављена оба родитеља.
Злостављању и занемаривању највише су изложена деца стара између 12 и 14 година (28,8 одсто), а најмање (5,2 одсто) она стара од три до пет година. Што је дете старије, проценат се повећава. Дете се региструје само једном, без обзира на то колико пута је у овом периоду било регистровано у здравственом систему. Током 2021. године 28 деце је више пута пријављено унутар једне или више установа.
Дечаци су најчешће злостављани у узрасту од двет до 11 година (25,7 одсто), а најређе у узрасту од три до пет година (3,7 одсто). Девојчице су најчешће злостављане у узрасту од 12 до 14 година (35 одсто), а најређе у узрасту нула до две две године (три одсто). Дечаци су чешће злостављани у односу на девојчице у узрасту од нула до два, од шест до осам и двет до 11 година, док су девојчице чешће од дечака биле изложене злостављању у узрасту од три до пет, од 12 до 14 и од 1 до 17 година.
У Војводини највише пријава забележено је у Дому здравља Суботица 34. Дом здравља Сента пријавио је један случај, ДЗ Вршац 16, ДЗ Нови Сад 11, ДЗ Жабаљ један, ДЗ „Јован Јовановић Змај” Стара Пазова осам и ДЗ Шид девет случајева. Половина деце (48,1 одсто) је у моменту када је извршена пријава сумње на злостављање или занемаривање живела с оба родитеља. На преглед у здравствене установе децу су најчешће доводиле мајке (50,2 одсто), а свако друго дете (53,3 одсто) је самостално дало податке о насиљу коме је било изложено. По захтеву Тужилаштва регистрован је 21 преглед, односно, сваки двадесет пети преглед (четири одсто).
Од укупно 628 пријава за злостављање, око три петине деце трпело је физичко злостављање (53,7 одсто), једна четвртина емоционално злостављање (28,3 одсто), док је свако девето дете било жртва сексуалног злостављања (11 одстопосто). Свако шесто дете било је сведок породичног насиља (17 одсто), а троје од 100 деце је било изложено дигиталном насиљу. Вишеструким или различитим типовима злостављања изложено је свако треће дете (28,8 одсто).
Сваки девети пријављени случај имао је неку другу интервенцију која није предвиђена протоколом, кажу у „Батуту“, истичући да овај податак захтева посебно истраживање о начинима интервенције који нису предвиђени протоколом, као и код којих случајева злоупотреба се то дешава. Уочава се да се повећао број пријава надлежном тужилаштву у односу на prеthodnе године са 1,4 одсто колико је био 2017. године на 6,8 у 2021. години, а највећи скок се бележи у 2020. години када је износио 12,5 одсто. Нажалост, здравствене установе код сваке пете пријаве (20 одсто) региструју рецицидив, односно, prеthodnojе у тој породици регистрован неки вид злостављања или занемаривања. Против сваког седмог наводног почиониоца злостављања или занемаривања prеthodno је већ била покренута кривична пријава.
И. Радоичић