Тешко је наћи замену за оболело особље у школама

– Према нашим опажањима, деца су била обазривија и ангажованија него иначе – додаје Лазовић. – Изгледа да су се јако зажелели школе и већ им је досадила самоћа. Нема више ескивирања часова, каквог је било откад је света и века, и баш по прекој потреби одсуствују. Веома је мало оних који су се у септембру и октобру изјаснили да ће пратити искључиво онлајн наставу, и тај број не расте. Често морамо контролисати да се не поткраде некоме да је био у блиском контакту са зараженим, па да од жеље за доласком не угрози остале, те стално апелујемо да то ни случајно не раде. Школа је прилично безбедна средина, али врло згодна за ширење вируса уколико се он покупи споља.

Прави увид у то да ли ђак одсуствује због короне или нечег другог школе не могу имати, јер то зависи од свести и савести родитеља, који одлучују и да ли ће их тестирати, па резултате пријавити или не, каже саговорник.

– Сваког јутра Школској управи шаљемо расположиве податке. Заражених на нивоу школе од 800 ученика буде седам-осам, од којих је, рецимо, шест у изолацији јер неко у породици има вирус, па не долазе на наставу – објашњава Лазовић.

Родитељи већином имају разумевања, мада је, додаје, било и оних, па и међу здравственим радницима, који су се бунили против ношења маски. Будући да то није дозвољено, определили су се за праћење наставе од куће, с тим да ученик долази у школу да одговара, и то с маском и ако није болестан.

Пошто корона није заобишла ни просветне раднике, наћи стручан кадар који би преузео њихове часове постало је врло тешко.

– У Гимназији „Лаза Костић”, где сам директор, оболела су два наставника, којима сам једва нашао стручну замену. У питању су и иначе дефицитарна занимања, као што су професор математике и историје, а „ускакање” колега није могуће јер боловања трају и до месец дана. Помоћница директора пак има непотврђену дијагнозу, али кад неко није у настави, то се може амортизовати. Међутим, већа је проблематика помоћно особље, као што су спремачице или домари, јер је мало оних који би прихватили слабо плаћен посао у државној установи – каже.

Што се тиче постигнућа након првог тромесечја, каже да су максимално добра у постојећим околностима, али и да дели мишљење колега и ученика како ништа не може заменити класичну наставу.

– Наставници можда мало јесу смањили критеријуме јер не можете држати ниво ако нисте у стању да пружате пуним капацитетом, али надам се да ће се епидемиолошка ситуација стабилизовати и да ћемо све надокнадити до краја школске године. Када се сетимо само да смо кренули од СМС и Вајбер порука, евидентно је да је онлајн настава напредовала и да данас функционише, само морамо бити дисциплиновани. Ако професор закаже час у Гугл учионици, онда сви морају бити присутни и пратити то што се збива. Оценити ђаке је увек било тешко, јер никад не можете тврдити да није било ситних злоупотреба. Проблем је и то што су часови у континуитету скраћени, па остављају мало времена за проверу знања – закључује Лазовић.

Вукашин Лазовић потпуно подржава залагања просветних синдиката да се изборе за право појединаца из ризичних група да одржавају искључиво онлајн наставу, али то повлачи доношење законске регулативе која би школама дозволила ангажовање заменских наставника како деца не би била оштећена.

– Ја сам у једном случају, на почетку школске године, дозволио такво одсуство са живе наставе, реагујући на упутства лекара, јер ако је неко преболео карцином, више је него подложан томе да буде заражен. Међутим, оно не може трајати више од месец дана, јер немамо право на замену, а трпимо притиске родитеља, незадовољних што њихова деца не прате и тај смањен број часова у школи према комбинованом моделу – признаје.    

С. Милачић