Teško je naći zamenu za obolelo osoblje u školama

– Prema našim opažanjima, deca su bila obazrivija i angažovanija nego inače – dodaje Lazović. – Izgleda da su se jako zaželeli škole i već im je dosadila samoća. Nema više eskiviranja časova, kakvog je bilo otkad je sveta i veka, i baš po prekoj potrebi odsustvuju. Veoma je malo onih koji su se u septembru i oktobru izjasnili da će pratiti isključivo onlajn nastavu, i taj broj ne raste. Često moramo kontrolisati da se ne potkrade nekome da je bio u bliskom kontaktu sa zaraženim, pa da od želje za dolaskom ne ugrozi ostale, te stalno apelujemo da to ni slučajno ne rade. Škola je prilično bezbedna sredina, ali vrlo zgodna za širenje virusa ukoliko se on pokupi spolja.

Pravi uvid u to da li đak odsustvuje zbog korone ili nečeg drugog škole ne mogu imati, jer to zavisi od svesti i savesti roditelja, koji odlučuju i da li će ih testirati, pa rezultate prijaviti ili ne, kaže sagovornik.

– Svakog jutra Školskoj upravi šaljemo raspoložive podatke. Zaraženih na nivou škole od 800 učenika bude sedam-osam, od kojih je, recimo, šest u izolaciji jer neko u porodici ima virus, pa ne dolaze na nastavu – objašnjava Lazović.

Roditelji većinom imaju razumevanja, mada je, dodaje, bilo i onih, pa i među zdravstvenim radnicima, koji su se bunili protiv nošenja maski. Budući da to nije dozvoljeno, opredelili su se za praćenje nastave od kuće, s tim da učenik dolazi u školu da odgovara, i to s maskom i ako nije bolestan.

Pošto korona nije zaobišla ni prosvetne radnike, naći stručan kadar koji bi preuzeo njihove časove postalo je vrlo teško.

– U Gimnaziji „Laza Kostić”, gde sam direktor, obolela su dva nastavnika, kojima sam jedva našao stručnu zamenu. U pitanju su i inače deficitarna zanimanja, kao što su profesor matematike i istorije, a „uskakanje” kolega nije moguće jer bolovanja traju i do mesec dana. Pomoćnica direktora pak ima nepotvrđenu dijagnozu, ali kad neko nije u nastavi, to se može amortizovati. Međutim, veća je problematika pomoćno osoblje, kao što su spremačice ili domari, jer je malo onih koji bi prihvatili slabo plaćen posao u državnoj ustanovi – kaže.

Što se tiče postignuća nakon prvog tromesečja, kaže da su maksimalno dobra u postojećim okolnostima, ali i da deli mišljenje kolega i učenika kako ništa ne može zameniti klasičnu nastavu.

– Nastavnici možda malo jesu smanjili kriterijume jer ne možete držati nivo ako niste u stanju da pružate punim kapacitetom, ali nadam se da će se epidemiološka situacija stabilizovati i da ćemo sve nadoknaditi do kraja školske godine. Kada se setimo samo da smo krenuli od SMS i Vajber poruka, evidentno je da je onlajn nastava napredovala i da danas funkcioniše, samo moramo biti disciplinovani. Ako profesor zakaže čas u Gugl učionici, onda svi moraju biti prisutni i pratiti to što se zbiva. Oceniti đake je uvek bilo teško, jer nikad ne možete tvrditi da nije bilo sitnih zloupotreba. Problem je i to što su časovi u kontinuitetu skraćeni, pa ostavljaju malo vremena za proveru znanja – zaključuje Lazović.

Vukašin Lazović potpuno podržava zalaganja prosvetnih sindikata da se izbore za pravo pojedinaca iz rizičnih grupa da održavaju isključivo onlajn nastavu, ali to povlači donošenje zakonske regulative koja bi školama dozvolila angažovanje zamenskih nastavnika kako deca ne bi bila oštećena.

– Ja sam u jednom slučaju, na početku školske godine, dozvolio takvo odsustvo sa žive nastave, reagujući na uputstva lekara, jer ako je neko preboleo karcinom, više je nego podložan tome da bude zaražen. Međutim, ono ne može trajati više od mesec dana, jer nemamo pravo na zamenu, a trpimo pritiske roditelja, nezadovoljnih što njihova deca ne prate i taj smanjen broj časova u školi prema kombinovanom modelu – priznaje.    

S. Milačić