ТЕМА: Видео надзор у дечјим установама – за и(ли) против

ове установе, још увек није решен и не зна се ко је главни кривац. Најконкретнији одговор који се добио поводом тога био је од Министарства за рад и социјална питања: “Инцидент није требало да се догоди да су предузете све мере активности које се односе на организацију рада и успостављање јасне хоризонталне и вертикалне одговорности свих запослених.” Иако се сва кривица сваљује на директора и запослене у Дому, поставља се питање како генерално функционише надзор и безбедност у свим установама у којима бораве деца.

Постављање видео надзора у објектима у којима се налазе деца и млади могло би да буде једно од корака ка бољој безбедности, премда се не слажу сви са том идејом. У Закону о заштити података о личности (ЖПЛ) не постоји прецизно утврђен члан који говори да ли је постављање камера за видео надзор дозвољено или не. Штавише, на званичном сајту повереника (њњњ.повреник.рс) постоји област звана “Видео надзор - сива зона”.

– Приликом увођења видео надзора, нарочито је потребно водити рачуна да ли се намеравана сврха обраде, дакле безбедност лица и имовине, може остварити на мање интензиван начин – одговорио нам је на ову тему помоћник генералног секретара Повереника Златко Петровић. – Субјекат снимања, наиме, може и мора да има одређену меру приватности. Стално снимање запослених и ученика током боравка у, рецимо, школи лишава та лица приватности и угрожава њихово људско достојанство. У конкретном случају, стално снимање наставника, ученика током њиховог боравка у учионицама, фискултурним салама, собама у ученичким домовима и слично, представа непотребно задирање у њихову приватност. Таква обрада података је несразмерна сврси, јер се безбедности може остварити и на други начин. То је могуће постићи, на пример, тако што би камере снимале простор испред школских зграда, улазе у зграде, као и ходнике у њима.

Сведоци смо да у многим случајевима, најчешће када неко настрада у школи или у кругу школе, или нема сведока, или они који нешто и знају не желе да говоре истину. Али, шта се заиста десило - остаје под велом тајне.

– Ја јесам за постављање камера у учионицама, не само из безбедносних разлога, већ и да би се разоткрило ко је кад уништио неку имовину – каже нам директор новосадске Основне школе “Светозар Марковић Тоза” Петар Наранчић, који сматра да су пре свега едукација и разговори са родитељима и децом основ за стварање пријатне атмосфере у школама која је, свакако, најважнија. – Нису камере те које би искорениле насиље у школи, али њиховим увођењем сигурно да би се оно смањило. Можда би било добро да се поставе камере и у тоалетима, али у предворју где се перу руке. Ми, иначе, имамо најсавременије камере и ја могу преко интернета, од куће, да посматрам шта се дешава у школи и у сваком тренутку да имам увид. Иначе, увођење видео надзора у учионицама добро би дошло и ђацима који су болесни, како би од куће могли да прате предавања.

У Новом Саду је Јавно предузеће “Информатика” задужено за постављање видео надзора у школама, односно, само у дворишту, на дечјем игралишту и улазу у школу. При томе немају, чак, све школе ни постављене камере у ходницима.

– Као педагог, нисам за постављање камера у учионице – прича нам, с друге стране, директор ОШ “Прва Војвођанска бригада” Душан Косановић, који је уједно и председник Актива директора основних школа у Новом Саду и члан Координационог тела за борбу против насиља у основним и средњим школама у Новом Саду. – Зна се шта се ради у учионицама: држи се настава! Када би се камере поставиле, то би било задирање у права наставника и детета. Било је, подсетићу, предлога и да врата од учионице буду застакљена, па да свако може да прошета и види шта се дешава унутра. Али, на наставнику је да брине о дисциплини и ако добро држи час, неће бити проблема.

Као и Наранчић, и Косановић се залаже за стални рад са наставницима, родитељима и децом. Превентиву види у држању предавања, радионица и семинара, а са тим се слаже и помоћник генералног секретара Повереника Златко Петровић. Он нам је, иначе, истакао да је препорука да се установа, као руководилац података, увек у оваквим случајевима консултује са представницима запослених, ученичким парламентом (из члана 105. Закона о основама система образовања и васпитања, као и члана 68. Закона о основном образовању и васпитању), саветима родитеља школа, те да уваже њихове ставове и разлоге, и изнађу заједничко становиште о евентуалном успоставању видеонадзорног система.

Леа Радловачки

Истраживања потврдила корист видео надзора

Резултати досадашњих истраживања, на која нам је указао Петровић, говоре да се школе најчешће одлучују за увођење видео надзора и службе обезбеђења, посебно након крупних инцидената.

– Претпоставка је да овакве сигурносне технологије могу да спрече нежељене инциденте који су специфични за школску средину – представник канцеларије Повереника. – На основу прегледа савремене литературе, може се констатовати да, иако малобројне, студије из ове области износе позитивне закључке делотворности примене видео надзора у школама. У неким радовима се наводе бројне предности примене видео-надзора, као што су унапређење осећања сигурности ученика и наставника, застрашивање оних који не припадају школи, обезбеђивање доказа о инцидентима, редуковање броја службеника који врше надзор и слично. Томе у прилог говори да се применом видео надзора успешно врши превенција неовлашћеног уласка у школе, крађе и вандализам.

Шабић: Видео надзор уредити законом

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић предлаже измене ЖПЛ још од 2011, јер је та тема актуелна већ неколико година. А вишегодишњи игнорантски однос надлежних према питањима у вези са видео надзором, озбиљан је извор угрожавања и кршења људских права, упозорава Шабић.

– Сходно Уставу видео надзор би морао бити уређен законом. Али, Закон о заштити података о личности ни једном једином конкретном одредбом не уређује обраду личних података путем видео надзора, а општи принципи које прокламује, немају разраду у одговарајућим посебним законима – појаснио је Шабић. – Увођење видео надзора сигурно може бити оправдано из више разлога: безбедност људи и имовине, откривање, спречавање и контрола прекршаја, доступност доказа итд. Међутим, управо зато је веома важно да видео надзор буде уређен законом и допуштен, дакле, сврсисходан и сразмеран сврси, јер у обрнутом случају постаје извор кршења закона и угрожавања права грађана, посебно права на приватност.