TEMA: Video nadzor u dečjim ustanovama – za i(li) protiv

ove ustanove, još uvek nije rešen i ne zna se ko je glavni krivac. Najkonkretniji odgovor koji se dobio povodom toga bio je od Ministarstva za rad i socijalna pitanja: “Incident nije trebalo da se dogodi da su preduzete sve mere aktivnosti koje se odnose na organizaciju rada i uspostavljanje jasne horizontalne i vertikalne odgovornosti svih zaposlenih.” Iako se sva krivica svaljuje na direktora i zaposlene u Domu, postavlja se pitanje kako generalno funkcioniše nadzor i bezbednost u svim ustanovama u kojima borave deca.

Postavljanje video nadzora u objektima u kojima se nalaze deca i mladi moglo bi da bude jedno od koraka ka boljoj bezbednosti, premda se ne slažu svi sa tom idejom. U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (ŽPL) ne postoji precizno utvrđen član koji govori da li je postavljanje kamera za video nadzor dozvoljeno ili ne. Štaviše, na zvaničnom sajtu poverenika (njnjnj.povrenik.rs) postoji oblast zvana “Video nadzor - siva zona”.

– Prilikom uvođenja video nadzora, naročito je potrebno voditi računa da li se nameravana svrha obrade, dakle bezbednost lica i imovine, može ostvariti na manje intenzivan način – odgovorio nam je na ovu temu pomoćnik generalnog sekretara Poverenika Zlatko Petrović. – Subjekat snimanja, naime, može i mora da ima određenu meru privatnosti. Stalno snimanje zaposlenih i učenika tokom boravka u, recimo, školi lišava ta lica privatnosti i ugrožava njihovo ljudsko dostojanstvo. U konkretnom slučaju, stalno snimanje nastavnika, učenika tokom njihovog boravka u učionicama, fiskulturnim salama, sobama u učeničkim domovima i slično, predstava nepotrebno zadiranje u njihovu privatnost. Takva obrada podataka je nesrazmerna svrsi, jer se bezbednosti može ostvariti i na drugi način. To je moguće postići, na primer, tako što bi kamere snimale prostor ispred školskih zgrada, ulaze u zgrade, kao i hodnike u njima.

Svedoci smo da u mnogim slučajevima, najčešće kada neko nastrada u školi ili u krugu škole, ili nema svedoka, ili oni koji nešto i znaju ne žele da govore istinu. Ali, šta se zaista desilo - ostaje pod velom tajne.

– Ja jesam za postavljanje kamera u učionicama, ne samo iz bezbednosnih razloga, već i da bi se razotkrilo ko je kad uništio neku imovinu – kaže nam direktor novosadske Osnovne škole “Svetozar Marković Toza” Petar Narančić, koji smatra da su pre svega edukacija i razgovori sa roditeljima i decom osnov za stvaranje prijatne atmosfere u školama koja je, svakako, najvažnija. – Nisu kamere te koje bi iskorenile nasilje u školi, ali njihovim uvođenjem sigurno da bi se ono smanjilo. Možda bi bilo dobro da se postave kamere i u toaletima, ali u predvorju gde se peru ruke. Mi, inače, imamo najsavremenije kamere i ja mogu preko interneta, od kuće, da posmatram šta se dešava u školi i u svakom trenutku da imam uvid. Inače, uvođenje video nadzora u učionicama dobro bi došlo i đacima koji su bolesni, kako bi od kuće mogli da prate predavanja.

U Novom Sadu je Javno preduzeće “Informatika” zaduženo za postavljanje video nadzora u školama, odnosno, samo u dvorištu, na dečjem igralištu i ulazu u školu. Pri tome nemaju, čak, sve škole ni postavljene kamere u hodnicima.

– Kao pedagog, nisam za postavljanje kamera u učionice – priča nam, s druge strane, direktor OŠ “Prva Vojvođanska brigada” Dušan Kosanović, koji je ujedno i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola u Novom Sadu i član Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu. – Zna se šta se radi u učionicama: drži se nastava! Kada bi se kamere postavile, to bi bilo zadiranje u prava nastavnika i deteta. Bilo je, podsetiću, predloga i da vrata od učionice budu zastakljena, pa da svako može da prošeta i vidi šta se dešava unutra. Ali, na nastavniku je da brine o disciplini i ako dobro drži čas, neće biti problema.

Kao i Narančić, i Kosanović se zalaže za stalni rad sa nastavnicima, roditeljima i decom. Preventivu vidi u držanju predavanja, radionica i seminara, a sa tim se slaže i pomoćnik generalnog sekretara Poverenika Zlatko Petrović. On nam je, inače, istakao da je preporuka da se ustanova, kao rukovodilac podataka, uvek u ovakvim slučajevima konsultuje sa predstavnicima zaposlenih, učeničkim parlamentom (iz člana 105. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i člana 68. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju), savetima roditelja škola, te da uvaže njihove stavove i razloge, i iznađu zajedničko stanovište o eventualnom uspostavanju videonadzornog sistema.

Lea Radlovački

Istraživanja potvrdila korist video nadzora

Rezultati dosadašnjih istraživanja, na koja nam je ukazao Petrović, govore da se škole najčešće odlučuju za uvođenje video nadzora i službe obezbeđenja, posebno nakon krupnih incidenata.

– Pretpostavka je da ovakve sigurnosne tehnologije mogu da spreče neželjene incidente koji su specifični za školsku sredinu – predstavnik kancelarije Poverenika. – Na osnovu pregleda savremene literature, može se konstatovati da, iako malobrojne, studije iz ove oblasti iznose pozitivne zaključke delotvornosti primene video nadzora u školama. U nekim radovima se navode brojne prednosti primene video-nadzora, kao što su unapređenje osećanja sigurnosti učenika i nastavnika, zastrašivanje onih koji ne pripadaju školi, obezbeđivanje dokaza o incidentima, redukovanje broja službenika koji vrše nadzor i slično. Tome u prilog govori da se primenom video nadzora uspešno vrši prevencija neovlašćenog ulaska u škole, krađe i vandalizam.

Šabić: Video nadzor urediti zakonom

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić predlaže izmene ŽPL još od 2011, jer je ta tema aktuelna već nekoliko godina. A višegodišnji ignorantski odnos nadležnih prema pitanjima u vezi sa video nadzorom, ozbiljan je izvor ugrožavanja i kršenja ljudskih prava, upozorava Šabić.

– Shodno Ustavu video nadzor bi morao biti uređen zakonom. Ali, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ni jednom jedinom konkretnom odredbom ne uređuje obradu ličnih podataka putem video nadzora, a opšti principi koje proklamuje, nemaju razradu u odgovarajućim posebnim zakonima – pojasnio je Šabić. – Uvođenje video nadzora sigurno može biti opravdano iz više razloga: bezbednost ljudi i imovine, otkrivanje, sprečavanje i kontrola prekršaja, dostupnost dokaza itd. Međutim, upravo zato je veoma važno da video nadzor bude uređen zakonom i dopušten, dakle, svrsishodan i srazmeran svrsi, jer u obrnutom slučaju postaje izvor kršenja zakona i ugrožavanja prava građana, posebno prava na privatnost.