Тема „Дневника”: Деца све мање вежбају

Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

- Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3 одсто становника бавило се седентерним типом посла,  у  2013. години 43,6 одсто  становника, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1  и 2000. године када је тај проценат износио 25,2. Резултати су показали да су жене (45,6%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%) – кажу у Институту за јавно здравље Војводине.

Седимо скоро пет сати дневно

Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2018. године трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је prеthodila истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).

- У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака  и код девојчица у свим узрасним групама,  са 82% у 2013. година на 68,5%  у 2019. години – наводе у Институту. Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене физичке активности недељно или најмање 75 минута интензивне. Деци је потребно најмање 60 минута од умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Брзо ходање, пливање, усисавање

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.

- Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници – истичу у Институту.

Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. У 2022. години здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих  школа у Србији са

обу­хватом од 36.000 деце предшколског узраста, 100.013 ученика у основним, односно 47.411 ученика у средњим школама.

Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице и то тако што ће повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама, дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста, формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика, мотивисати ученике за активан транспорт до школе, мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка... Такође и издвојити део интернет странице школе за објаву занимљивих и корисних информација и препорука заснованих на доказима за физичку активност.

Љ. Петровић