Tema „Dnevnika”: Deca sve manje vežbaju

Ovaj dan se u našoj zemlji tradicionalno obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”. Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

- Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini 46,3 odsto stanovnika bavilo se sedenternim tipom posla,  u  2013. godini 43,6 odsto  stanovnika, za razliku od 2006. godine kada je taj procenat bio 31,1  i 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2. Rezultati su pokazali da su žene (45,6%) u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca (38,7%) – kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Sedimo skoro pet sati dnevno

Stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sata), osobe uzrasta 75 godine (6,1 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,5 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo, 23% stanovništva Srbije i 35,1% starijih od 75 godina.

Na osnovu Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji iz 2018. godine trećina učenika i učenica (33,6%) je u nedelji koja je prethodila istraživanju bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena (u skladu sa preporukama SZO), dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave (20,8%).

- U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica (6,8% devojčica prvog razreda srednje škole je svakodnevno fizički aktivno, a 11,4% dece nikada ne vežba van redovne školske nastave). I rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka  i kod devojčica u svim uzrasnim grupama,  sa 82% u 2013. godina na 68,5%  u 2019. godini – navode u Institutu. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili najmanje 75 minuta intenzivne. Deci je potrebno najmanje 60 minuta od umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe), njena učestalost i trajanje.

Brzo hodanje, plivanje, usisavanje

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal... sve ovo je fizička aktivnost.

- Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici – ističu u Institutu.

Zdravstveno vaspitni rad sa ciljem edukacije o značaju zdravih stilova života koji između ostalog podrazumevaju i redovnu fizičku aktivnost realizovan je u okviru programa promocije zdravlja od strane mreže instituta/zavoda za javno zdravlje. Posebna pažnja bila je usmerena na decu i mlade. U 2022. godini zdravstveno vaspitne aktivnosti realizovane u 217 predškolskih ustanova, 575 osnovnih i 213 srednjih  škola u Srbiji sa

obu­hvatom od 36.000 dece predškolskog uzrasta, 100.013 učenika u osnovnim, odnosno 47.411 učenika u srednjim školama.

Saradnja u izradi i realizaciji edukativnih i promotivnih sadržaja sa Ministarstvom prosvete, Zavodom za unapređenje vapitanja i obrazovanja i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Škole imaju značaj u primeni efikasnih intervencija, a poželjno je istovremeno uključivanje porodice i zajednice i to tako što će povećati broja časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školama, dozvoliti pristup školskom dvorištu pre i posle škole, vikendom i za vreme raspusta, formirati i podržati rad sportskih sekcija u školi u cilju povećanja participacije učenika, motivisati učenike za aktivan transport do škole, motivisati nastavnike fizičkog i zdravstvenog vaspitanja da organizuju aktivnosti tokom velikog odmora: mlađi uzrast – školice, između dve vatre, šuge; stariji uzrast fudbal, odbojka, košarka... Takođe i izdvojiti deo internet stranice škole za objavu zanimljivih i korisnih informacija i preporuka zasnovanih na dokazima za fizičku aktivnost.

LJ. Petrović