Свет ће морати да мења навике

Становништво Западне и Северне Европе, практично је по први пут осетило праве тропске таласе који су трајали данима у којима су термометри показивали од 40 па навише степени. То је донело и друге рекорде –  у потрошњи електричне енергије, воде, пива…

Према процени стручњака УН, већ у овом тренутку вероватно је већ свака особа на планети имала директан сусрет са неком од последица климатских промена без обзира на ком делу планете да живи.    

Последњих дана актуелан је утицај промене климе и на најмање настањене и најзабитије области Земље – Арктик и Сибир где колико год то чудно звучало бесне стравични пожари.

Посебно је драматично у Сибиру где је ватра већ уништила око 3 милиона хектара земљишта, а ватрена стихија и даље гута шуме и степу.

Руски председник Владимир Путин наложио је војсци да учествује у гашењу огромних шумских пожара који неколико недеља бесне у Сибиру, после извештаја министра за ванредне ситуације Јевгенија Зиничева и након протеста више организација за заштиту животне средине које су критиковале власти због недовољно предузетих мера за гашење пожара.

Руско Министарство одбране навело је да је упутило десет авиона и десет хеликоптера на подручје Краснојарска, које је највише погођено пожарима које гасе 800 ватрогасаца.

Шумски пожари необични за Сибир узрокавали су температура од 30 степени, сува грмљавина и јак ветар на том подручју.

Укупно 2.700 ватрогасаца упућено је на гашење свих пожара док је у пет округа проглашено ванедно стање. Скоро три милиона хектара је захваћено пожаром у подручјима - Краснојарск, Иркутск и Јакутија.

Истовремено и на самом Арктику гори на све стране… Дим је видљив из свемира изнад Русије, Аљаске и Гренланда. Служба за праћење атмосфере “Цоперницус” изјавила је како је њихов тим од почетка јуна забележио више од стотину интензивних и дуготрајних пожара у Арктичком кругу.

Светска метеоролошка организација је навела да суво и врело време ствара “идеалне” услове за пожаре на Арктику. Они сматрају да климатске промене, с порастом температуре и променом распореда падавина свакако појачавају ризик од пожара и продужују њихову сезону.

Рецимо у западном делу САД-а просечна сезона пожара данас је 78 дана дужа него пре 50 година, стоји у извештају Центра за климатска и енергетска решења. Њихово истраживање је показало пожаром угрожена подручја у Калифорнији сваке године повећавају до пет пута, док се 12 од 15 највећих пожара у историји ове америчке државе догодило у 21. веку у којем су до сада већ пет пута обарани годишњи температурни рекорди. Ова година, како сада ствари стоје, биће трећа најтоплија у историји. Најтоплија је била 2016. година, а следе 2018, 2015. и 2017, а прошла је била најтоплија за океане и светска мора.

У Србији утицај климатских промена прати неколико институција, а досадашњи извештаји и процене говоре да се и наша држава већ у неколико наврата директно и индиректно сусрела са утицајем климатских промена. Најдраматичније је свакако било 2014. године када су катастрофалне поплаве изазване незабележеним количанама падавина у пар дана однеле педесетак живота. Међутим сви извештаји показују да се утицај климатских промена сада већ сваке сезоне осети у пољопривреди кроз смањење рода услед промењеног распореда падавина, продужене сушне сезоне, изненадних пролећних мразева, велике количине падавина у малом временском интервалу, чешћа појава олујних невремена с градом…

Оно што се последњих година бележи као тренд у Србији јесте дефицит падавина током пролећа, док јесен доноси вишак влаге. Број дана са падавинама већим од 30 mm кише расте од 1960. године наовамо, пораст температуре ваздуха је  код нас израженији у односу на глобални просек, а топли таласи су чешћи и дужи.

Србија се својим географским положајем налази између медитеранских и умерено континенталних услова климе, па је већ тиме подељена на сушнији југ и влажнији север.  Оно што се последњих година бележи као тренд јесте дефицит падавина током пролећа, док јесен доноси вишак влаге. Број дана са падавинама већим од 30 mm кише расте од 1960. године наовамо, док је пораст температуре ваздуха, нарочито од деведесетих код нас израженији у односу на глобални просек, а топли таласи су чешћи и дужи него у прошлости.

Код нас се утицај климатских промена “на терену” може приметити кроз рекордно ниске водостаје појединих река и језера којих је из године у годину све више, све чешћу појаву града величине тениских лоптица који “не прашта” ни њивама ни воћњацима на које се сручи, али и разне феномене у природи као што је појачано присуство комараца или других инсеката, мањак неких других створења… Иако се такве појаве не могу директно повезати са променама климе, индиректан утицај је несумњив јер не треба бити велики стручњак за закључак да промена климе утиче на сва жива бића којима следи прилагођавање новим условима.  

Н. Перковић