Svet će morati da menja navike

Stanovništvo Zapadne i Severne Evrope, praktično je po prvi put osetilo prave tropske talase koji su trajali danima u kojima su termometri pokazivali od 40 pa naviše stepeni. To je donelo i druge rekorde –  u potrošnji električne energije, vode, piva…

Prema proceni stručnjaka UN, već u ovom trenutku verovatno je već svaka osoba na planeti imala direktan susret sa nekom od posledica klimatskih promena bez obzira na kom delu planete da živi.    

Poslednjih dana aktuelan je uticaj promene klime i na najmanje nastanjene i najzabitije oblasti Zemlje – Arktik i Sibir gde koliko god to čudno zvučalo besne stravični požari.

Posebno je dramatično u Sibiru gde je vatra već uništila oko 3 miliona hektara zemljišta, a vatrena stihija i dalje guta šume i stepu.

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vojsci da učestvuje u gašenju ogromnih šumskih požara koji nekoliko nedelja besne u Sibiru, posle izveštaja ministra za vanredne situacije Jevgenija Ziničeva i nakon protesta više organizacija za zaštitu životne sredine koje su kritikovale vlasti zbog nedovoljno preduzetih mera za gašenje požara.

Rusko Ministarstvo odbrane navelo je da je uputilo deset aviona i deset helikoptera na područje Krasnojarska, koje je najviše pogođeno požarima koje gase 800 vatrogasaca.

Šumski požari neobični za Sibir uzrokavali su temperatura od 30 stepeni, suva grmljavina i jak vetar na tom području.

Ukupno 2.700 vatrogasaca upućeno je na gašenje svih požara dok je u pet okruga proglašeno vanedno stanje. Skoro tri miliona hektara je zahvaćeno požarom u područjima - Krasnojarsk, Irkutsk i Jakutija.

Istovremeno i na samom Arktiku gori na sve strane… Dim je vidljiv iz svemira iznad Rusije, Aljaske i Grenlanda. Služba za praćenje atmosfere “Copernicus” izjavila je kako je njihov tim od početka juna zabeležio više od stotinu intenzivnih i dugotrajnih požara u Arktičkom krugu.

Svetska meteorološka organizacija je navela da suvo i vrelo vreme stvara “idealne” uslove za požare na Arktiku. Oni smatraju da klimatske promene, s porastom temperature i promenom rasporeda padavina svakako pojačavaju rizik od požara i produžuju njihovu sezonu.

Recimo u zapadnom delu SAD-a prosečna sezona požara danas je 78 dana duža nego pre 50 godina, stoji u izveštaju Centra za klimatska i energetska rešenja. Njihovo istraživanje je pokazalo požarom ugrožena područja u Kaliforniji svake godine povećavaju do pet puta, dok se 12 od 15 najvećih požara u istoriji ove američke države dogodilo u 21. veku u kojem su do sada već pet puta obarani godišnji temperaturni rekordi. Ova godina, kako sada stvari stoje, biće treća najtoplija u istoriji. Najtoplija je bila 2016. godina, a slede 2018, 2015. i 2017, a prošla je bila najtoplija za okeane i svetska mora.

U Srbiji uticaj klimatskih promena prati nekoliko institucija, a dosadašnji izveštaji i procene govore da se i naša država već u nekoliko navrata direktno i indirektno susrela sa uticajem klimatskih promena. Najdramatičnije je svakako bilo 2014. godine kada su katastrofalne poplave izazvane nezabeleženim količanama padavina u par dana odnele pedesetak života. Međutim svi izveštaji pokazuju da se uticaj klimatskih promena sada već svake sezone oseti u poljoprivredi kroz smanjenje roda usled promenjenog rasporeda padavina, produžene sušne sezone, iznenadnih prolećnih mrazeva, velike količine padavina u malom vremenskom intervalu, češća pojava olujnih nevremena s gradom…

Ono što se poslednjih godina beleži kao trend u Srbiji jeste deficit padavina tokom proleća, dok jesen donosi višak vlage. Broj dana sa padavinama većim od 30 mm kiše raste od 1960. godine naovamo, porast temperature vazduha je  kod nas izraženiji u odnosu na globalni prosek, a topli talasi su češći i duži.

Srbija se svojim geografskim položajem nalazi između mediteranskih i umereno kontinentalnih uslova klime, pa je već time podeljena na sušniji jug i vlažniji sever.  Ono što se poslednjih godina beleži kao trend jeste deficit padavina tokom proleća, dok jesen donosi višak vlage. Broj dana sa padavinama većim od 30 mm kiše raste od 1960. godine naovamo, dok je porast temperature vazduha, naročito od devedesetih kod nas izraženiji u odnosu na globalni prosek, a topli talasi su češći i duži nego u prošlosti.

Kod nas se uticaj klimatskih promena “na terenu” može primetiti kroz rekordno niske vodostaje pojedinih reka i jezera kojih je iz godine u godinu sve više, sve češću pojavu grada veličine teniskih loptica koji “ne prašta” ni njivama ni voćnjacima na koje se sruči, ali i razne fenomene u prirodi kao što je pojačano prisustvo komaraca ili drugih insekata, manjak nekih drugih stvorenja… Iako se takve pojave ne mogu direktno povezati sa promenama klime, indirektan uticaj je nesumnjiv jer ne treba biti veliki stručnjak za zaključak da promena klime utiče na sva živa bića kojima sledi prilagođavanje novim uslovima.  

N. Perković