Сваки шести пар у Србији се суочава с неплодношћу

Он је синоћ на отварању скупа рекао и да је одржавање ове конференција веома значајно за град Београд и за целу Србију, с обзиром на то да је потребно о проблему неплодности причати и подизати свест о томе у друштву.

Радојичић је навео да Град Београд води демографску политику у складу са политиком коју води Влада Србије, а да што се тиче јавно - здравствене политике Града Београда приоритети су здравље деце, трудница и породиља. 

Како је навео, у овом тренутку се завршава породилиште у Лазаревцу, његова реконструкција и опремање, а у овој години је набављена и нова опрема у домену здравствене заштите деце и здравствене заштите жена.

Радили смо и на едукацији тимова у саветовалиштима за рани развој, а радили смо и на томе да и патронажне службе раде боље него у prеthodnom периоду. Град Београд жели да направи допринос у овој области директно на тај начин што ће повећати број покушаја вантелесне трудноће тако да у овом тренутку тражимо законске модусе да директно дамо свој допринос решавању проблема неплодности, навео је градоначелник.

Нагласио је да је за Србију изузетно значајна демографска политика и додао да без обзира што се поправља стање у привреди и другим гранама и на новац који се улаже, уколико се не повећа број новорођене деце имаћемо проблем и као народ и као држава и као град.

Јасно је да је у решавању овог проблема потребно велико стрпљење парова, потребна им је подршка и лекара и медицинског особља, али и целокупног друштва, зато је и овај скуп важан, казао је Радојичић и додао да овај проблем не могу решавати појединци. 

Према његовим речима, да би се решио тај проблем потребни су љубав, подршка, упорност, воља, али сигурно је да је на једном од важнијих места и подршка друштва, које мора да нађе модус како да да што је могуће више људима који се суочавају са тим проблемом.

Председница Удружења „Шанса за родитељство“ Сандра Јовановић навела је да конференција скреће пажњу на битну ствар, а то је неплодност у Србији и додала да се надају да ће добити боље услове, као што су четврти поступак вантелесне оплодње или израду правилника који су јако битни за наставак лечења парова.

Подсетила је да сада у Србији постоји могућност три покушаја вантелесне оплодње о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, могућност замрзавања и одмрзавања ембриона, као и могућност да парови који су добили једно дете из вантелесне оплодње могу да иду на још два поступка. 

Наша идеја је да имамо још један поступак, четврти, а правилници су нам битни јер имамо закон који регулише процедуру вантелесне оплодње и донацију, али немамо правилнике и зато не можемо да радимо процедуру донације у Србији, казала је Јовановић. 

Наводи да је једна од тешкоћа са којом се суочавају парови који имају проблем неплодности и то што људи у Србији нису довољно информисани, немају праве информације и, како каже, живе и даље у окружењу које је патријархално, у којем се и даље негативна светлост баца на жену.

Прво морамо да разбијемо табуе, да приближимо процедуру вантелесне оплодње и да више причамо о томе, да се вантелесна оплодња представи на бољи начин, а то је да се извуче из мрака и да се људи који имају проблем не скривају, да могу да дођу што пре до информације и што пре крену у борбу која им је понекада неопходна, казала је.

Јовановић додаје да се сматра да када пар нема деце увек, то увек потиче од жене и додаје да је 40 одсто мушки стерилитет, 40 одсто женски стерилитет и 20 одсто стерилитет непознатог узрока.

Пођеднако су присутни и мушкарац и жена и битна порука коју треба да пошаљемо свима јесте да није жена увек проблем и да морају мушкарци прво да ураде анализу, па тек онда жене, јер је генерално лакше да мушкарац уради једну анализу, каже Јовановић. 

Милош Трајковић, који је прво дете које је рођено вантелесном оплодњом у Србији 1987. године, а који је данас ожењен и отац је двоје деце, рекао је новинарима да се не осећа специјално, нити посебно, без обзира на то што га кроз цео живот прати епитет бебе из епрувете.  

Каже да је случајно сазнао за то како је зачет, у петом разреду основне школе, из новинских чланака који су писали о томе.

У првом тренутку то ми је било чудно, да не кажем страшно, то што сам посебан у односу на друге. У почетку сам сам истраживао, а касније сам питао родитеље и они су ми објаснили начин на који сам дошао на свет, казао је Трајковић.

Доктор јој је то предложио. Њој је било страно и непознато. Рекли су јој да један од милион успе, на шта је она рекла да је можда управо она та једна од милион, наводи Трајковић и додаје да су његови родитељи годину дана након њега нормалним путем добили још једног сина.

Поручио је свим паровима који се боре са неплодношћу да не одустају јер, истиче, нема ништа лепше него држати своје дете у рукама.

На конференцији, која се одржава у Београду, чији је домаћин локално Удружење пацијената „Шанса за родитељство“, а коју организује кровно европско Удружење „Фертилити Европе“, учествују представници из 24 земље.