Svaki šesti par u Srbiji se suočava s neplodnošću

On je sinoć na otvaranju skupa rekao i da je održavanje ove konferencija veoma značajno za grad Beograd i za celu Srbiju, s obzirom na to da je potrebno o problemu neplodnosti pričati i podizati svest o tome u društvu.

Radojičić je naveo da Grad Beograd vodi demografsku politiku u skladu sa politikom koju vodi Vlada Srbije, a da što se tiče javno - zdravstvene politike Grada Beograda prioriteti su zdravlje dece, trudnica i porodilja. 

Kako je naveo, u ovom trenutku se završava porodilište u Lazarevcu, njegova rekonstrukcija i opremanje, a u ovoj godini je nabavljena i nova oprema u domenu zdravstvene zaštite dece i zdravstvene zaštite žena.

Radili smo i na edukaciji timova u savetovalištima za rani razvoj, a radili smo i na tome da i patronažne službe rade bolje nego u prethodnom periodu. Grad Beograd želi da napravi doprinos u ovoj oblasti direktno na taj način što će povećati broj pokušaja vantelesne trudnoće tako da u ovom trenutku tražimo zakonske moduse da direktno damo svoj doprinos rešavanju problema neplodnosti, naveo je gradonačelnik.

Naglasio je da je za Srbiju izuzetno značajna demografska politika i dodao da bez obzira što se popravlja stanje u privredi i drugim granama i na novac koji se ulaže, ukoliko se ne poveća broj novorođene dece imaćemo problem i kao narod i kao država i kao grad.

Jasno je da je u rešavanju ovog problema potrebno veliko strpljenje parova, potrebna im je podrška i lekara i medicinskog osoblja, ali i celokupnog društva, zato je i ovaj skup važan, kazao je Radojičić i dodao da ovaj problem ne mogu rešavati pojedinci. 

Prema njegovim rečima, da bi se rešio taj problem potrebni su ljubav, podrška, upornost, volja, ali sigurno je da je na jednom od važnijih mesta i podrška društva, koje mora da nađe modus kako da da što je moguće više ljudima koji se suočavaju sa tim problemom.

Predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“ Sandra Jovanović navela je da konferencija skreće pažnju na bitnu stvar, a to je neplodnost u Srbiji i dodala da se nadaju da će dobiti bolje uslove, kao što su četvrti postupak vantelesne oplodnje ili izradu pravilnika koji su jako bitni za nastavak lečenja parova.

Podsetila je da sada u Srbiji postoji mogućnost tri pokušaja vantelesne oplodnje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mogućnost zamrzavanja i odmrzavanja embriona, kao i mogućnost da parovi koji su dobili jedno dete iz vantelesne oplodnje mogu da idu na još dva postupka. 

Naša ideja je da imamo još jedan postupak, četvrti, a pravilnici su nam bitni jer imamo zakon koji reguliše proceduru vantelesne oplodnje i donaciju, ali nemamo pravilnike i zato ne možemo da radimo proceduru donacije u Srbiji, kazala je Jovanović. 

Navodi da je jedna od teškoća sa kojom se suočavaju parovi koji imaju problem neplodnosti i to što ljudi u Srbiji nisu dovoljno informisani, nemaju prave informacije i, kako kaže, žive i dalje u okruženju koje je patrijarhalno, u kojem se i dalje negativna svetlost baca na ženu.

Prvo moramo da razbijemo tabue, da približimo proceduru vantelesne oplodnje i da više pričamo o tome, da se vantelesna oplodnja predstavi na bolji način, a to je da se izvuče iz mraka i da se ljudi koji imaju problem ne skrivaju, da mogu da dođu što pre do informacije i što pre krenu u borbu koja im je ponekada neophodna, kazala je.

Jovanović dodaje da se smatra da kada par nema dece uvek, to uvek potiče od žene i dodaje da je 40 odsto muški sterilitet, 40 odsto ženski sterilitet i 20 odsto sterilitet nepoznatog uzroka.

Pođednako su prisutni i muškarac i žena i bitna poruka koju treba da pošaljemo svima jeste da nije žena uvek problem i da moraju muškarci prvo da urade analizu, pa tek onda žene, jer je generalno lakše da muškarac uradi jednu analizu, kaže Jovanović. 

Miloš Trajković, koji je prvo dete koje je rođeno vantelesnom oplodnjom u Srbiji 1987. godine, a koji je danas oženjen i otac je dvoje dece, rekao je novinarima da se ne oseća specijalno, niti posebno, bez obzira na to što ga kroz ceo život prati epitet bebe iz epruvete.  

Kaže da je slučajno saznao za to kako je začet, u petom razredu osnovne škole, iz novinskih članaka koji su pisali o tome.

U prvom trenutku to mi je bilo čudno, da ne kažem strašno, to što sam poseban u odnosu na druge. U početku sam sam istraživao, a kasnije sam pitao roditelje i oni su mi objasnili način na koji sam došao na svet, kazao je Trajković.

Doktor joj je to predložio. Njoj je bilo strano i nepoznato. Rekli su joj da jedan od milion uspe, na šta je ona rekla da je možda upravo ona ta jedna od milion, navodi Trajković i dodaje da su njegovi roditelji godinu dana nakon njega normalnim putem dobili još jednog sina.

Poručio je svim parovima koji se bore sa neplodnošću da ne odustaju jer, ističe, nema ništa lepše nego držati svoje dete u rukama.

Na konferenciji, koja se održava u Beogradu, čiji je domaćin lokalno Udruženje pacijenata „Šansa za roditeljstvo“, a koju organizuje krovno evropsko Udruženje „Fertiliti Evrope“, učestvuju predstavnici iz 24 zemlje.