СУРОГАТ РОДИТЕЉИ ПОТРЕСАЈУ ДРУШТВО Код нас је ношење туђег детета КРИВИЧНО ДЕЛО, али у ОВИМ ЗЕМЉАМА НИЈЕ

Та процедура је скупа, а неки од њих продају станове како би добили потомство.

Како је Дневник раније писао, парови се најчешће одлучују једну од чувенијих агенција која је посредник између такозваних „намењених родитеља“ и једне од 50 клиника за репродукцију у Украјини, првој земљи у свету у којој је законом дозвољено сурогатство, и то још давне 2009.  године. Тамо се, до рата, за такозване намењене родитеље рађало скоро 2.000 малишана.

Педесет хиљада евра у џепу и карта до Украјине – до једине шансе да постане мајка. Кристина Савић је рођена без материце и сурогат мајка је њена једина шанса за родитељство.

"Много је психички тешко остати прибран у једној таквој ситуацији, где просто схваташ да си другачији и да је то за цео свет чудно решење, а ти мораш то да прихватиш као нормално за тебе", наводи Кристина.

Истиче да је први осећај страх и да се у глави врзма безброј питања. "Да ли радимо исправну ствар? Ми желимо да будемо родитељи, сва та питања... Кажем себи, ето рођена сам без материце, судбина... Да ли покушавам нешто лоше? Али схватам да је бити родитељ нешто најлепше, да треба да се борим за то", поручује Кристина.

Сурогат мајчинство у Србији кривично дело

По закону о биомедицински помогнутој оплодњи, у Србији се сматра кривичним делом ако неко изнесе трудноћу уместо неког другог и прописана казна је од три до 10 година затвора. Али постоје агенције које помажу нашим грађанима да се на овај начин остваре као родитељи у иностранству.

Према подацима једне од тих у овом тренутку четрдесетак парова је у програму за сурогат родитељство у иностранству – Украјини, Русији, Грузији, на Кипру. Јављају се јер не могу да постану родитељи из медицинских разлога – недостатак материце, имунолошки проблеми, срчане и надбубрежне болести, дијабетес или бројни неуспешни покушаји вантелесне оплодње.

"Најмлађи пар који је пре месец дана стигао кући са бебом, жена има 25 година, њен супруг има две године више. Разлог коришћења сурогат програма је то што је жена остала у другом стању, носила трудноћу, порођај се закомпликовао, дете је умрло и она је нажалост остала без материце на том порођају. Када вам неко саопшти да имате здраствени проблем због кога можда никад нећете имати дете или да ће то бити тешко, вама и 10 одсто звучи као шанса", наводи Сања Јовановић из Агенције за вантелесну оплодњу у иностранству за РТС.

Скупа процедура

Међутим, процедура је скупа. Програми коштају између 35.000 и 100.000 евра. Трају између 18 и 24 месеца. Али, када се боре за потомство, будући родитељи налазе начине.

"Ја сам обична особа, са обичном платом. Ми смо сакупили новац некако, супруг и ја уз помоћ пријатеља, кумова, рођака. Отишли смо у Украјину, али тај процес нама није успео. Следећи пут смо слали наше ембрионе из Србије у Украјину. Такође ни тај процес нама није успео. Ми смо сада у процесу усвајања детета", каже Кристина Савић.

Сања Јовановић напомиње да се дешавало да парови продају станове у којима живе да би сутра са дететом живели као подстанари, јер то им је једина опција.

И у свету постоје несугласице у овој области. Свака држава је то урадила сходно својим културним, верским, друштвеним вредностима. Сурогат материнство дозвољено је у Русији, Грузији, Украјини за хетеросексуалне заједнице, а у Мексику и Колумбији за хомосексуалце. У Уједињеном Краљевству странци не могу да се пријаве за те програме. Нелегално је у Немачкој и Француској.

Шта каже наш закон

Наша Влада је 2019. године распустила комисију за израду Грађанског закона, којим би се ова област законски регулисала.

Од 2006. године чекамо на Грађански законик: мање-више зна се како ће изгледати чланови овог акта који ће омогућити сурогатство, изабрани су чак и називи – родиља и наменски родитељи – само закона нема. У међувремену, кажу правници, једноставно је немогуће извести сличну акцију у Србији,  јер члан 42. Породичног закона дословце каже да је “мајка детета жена која га је родила”. И тачка.

Закон је предвидео правне учеснике – људе који намеравају да постану родитељи и родиљу, сурогат мајку. Између њих се потписује уговор, који се оверава у суду како би се спречила експлоатација жена и трговина децом.

"Након што обе странке пристану на то и дође до рођења детета, у матичну књигу рођених се као родитељи уписују намеравани родитељи, и очинство и материнство не може бити оспоравано чак ни онда када нису коришћене оплођене ћелије намераване мајке", објашњава правница Олга Цвејић Јанчић.

Поручује и да то не значи да је сурогат мајка та која даје генетски материјал. "Сурогат мајка само носи трудноћу, она није генетски везана за то будуће дете", наглашава правница.

Нема званичних података о броју парова у Србији којима је потребан програм сурогат мајчинства. Просто – нема закона, нема ни статистике.

Дневник, Телеграф